JUS standardizacija

istisnuti dolazi do pojave ,,gumenog jastuka” i do pojave trošenja energije sabijanja bez povećanja zbijenosti tj. do povećanja koncentracije čvrstih čestica.jer se energija troši na relativno pomerenje čvrstih čestica a ne na smanjivanje pora. Prednost u pogledu sabijanja uzorka ,,A“ u odnosu na uzorak „,B” je očigledna. Međutim ,,suv“ uzorak ima veću čvrstoću smicanja tj. teško je pokrenuti čvrste čestice da zauzmu bolji (gušći) položaj i tako povećaju zapreminu čvrstih čestica i smanje zapreminu pora. Zato je potrebno kod ,,suvog“ uzorka kvašenje (dodavanje vode) koje prati povećanje vodenih filmova oko čvrstih čestica pa time i njihova lakša pokretljivost. Iz napred iznetih razloga optimalna vlažnost je ona kompromisna vlažnost koja na određeni način dovodi u ravnotežu ova dva oprečna uticaja koje ima voda kod sabijanja koherentnih (finozrnih) materijala.

Ako sada ta dva uzorka upoređujemo pomoću stepena zbijenosti u odnosu na postignutu zbijenost po standardnom Proktorovom ogledu videćemo da dobijamo isti stepen zbijenosti.

To se dobija iz prostog odnosa pošto je:

d Vs= |

?S yd = Vs · ys

Kako su oba uzorka od istog materijala i imaju istu zapreminsku masu bez pora (s), pretpostavili smo da je kod oba uzorka ista i zapreminska količina čvrstih čestica (Vs) to ćemo dobiti da imaju istu i zapreminsku suvu masu sa porama (yd) a samim tim i isti stepen zbijenosti.

Slika 6

Ovakav način upoređivanja uzoraka može nekog navesti da pomisli da će oni isto da se ponašaju pod opterećenjem a to bi bilo pogrešno i opasno za konstrukciju koja treba da bude postavljena preko tako pripremljenog zemljanog materijala.

Prema tome inženjer koji prati i kontroliše zbijanje ako bude vodio računa o procentu pora ispunjenih vazduhom imaće na ovaj način daleko bolji uvid da li promatrani materijal može još da se zbija, da li se isplati da se povećava energija zbijanja kao i kada nastupa situacija da povećanje energije zbijanja može/izazvati pojavu napred objašnjenog fenomena gumenog jastuka. Ako se radi na ovaj način može se konstatovati da li je uopšte moguće zbijati posmatrani materijal do zbijenosti koja se zahteva

po projektu sa vlažnošću koju ima u datom momeritu,

naravno sve pod uslovom da je dreniranje materijala onemogućeno. Sa druge strane mi smo navikli da rezultate zbijanja pratimo preko Proktorovog dijagrama pa je potrebno da se sve što je napred izneto interpretira preko njega.

To može veoma lako da se uradi pošto te korelacije postoje. Slika 7

Ako uzmemo jedan zemljani materijal i zbijamo ga sa različitim energijama zbijanja uz promene vlažnosti dobićemo više paraboličnih krivih na Proktorovom dijagramu koje se sve asimptotski približavaju jednoj krivoj liniji svima nama poznatoj kao liniji zasićenja ili liniji saturacije. Linija zasićenja predstavlja zbir tačaka u kojima promatrani materijal ima samo dve faze i to čvrstu i tečnu dok su pore ispunjene vazduhom u odnsu na ceo uzorak ravne nuli (a = O %). Ta linija zasićenja u prikazanom troigaonom dijagramu predstavljena je linijom {S — W).

Pri zbijanju sitnozrnih prašinastih i glinovitih zemljanifh, materijala veoma je važno da znamo koliki je procenat pora ispunjenih vazduhom u materijalu koji je maksimalno zbijen po standardnom Proktorovom postupku.

19)

o e i iii aaa a a a e a a a a a O aa aaa ______-____I__________ ___ ____

Standardizacija 1986./br. 9—10