JUS standardizacija

tualno u kombinaciji sa štapnim gromobranom. „,Proširenje na osnovu propisa o obaveznoj izgradnji gromobranske instalacije i na objekte koje sada nije obavezno štititi, teško da može naći ekonomsko opravdanje”.

iznete su i neke pojave atmosferskih pražnjenja i nepravilno izvedena uzemljenja na Jadranskoj obali i ostrvima. Takođe je iznet problem rešenja gromobranske zaštite skladišta slame u H.O. „,Hartija” — Kočani.

Za pravilnu procenu i postavljanje gromobranskog uzemljenja vrlo je važno poznavati parametre impulsa struje groma. U kamenitim predelima za ostvarivanje boljeg Kontakta između uzemljivača i tla koristi se bentonit.

Na temelju matematičkih metoda razmotren je uticaj pojedinih veličina kao što su specifični otpor tla, dimenzije uzemljivača i oblik struje groma, na udarne otpore uzemljivača. Još u fazi izrade tehničke dokumentacije za TS 110/XKV, problematici iznošenja potencijala treba posvetiti odgovarajuću pažnju. Normalno nakon izgradnje TS 110/XKV a pre puštanja u pogon, treba izvršiti merenja koja bi trebalo da potvrde ispravnost odabrane koncepcije uzemljivačkog sistema.

Predlaže se da se u našim novim ,, Tehničkim propisima o gromobranima“ svakako detaljnije obradi temeljni uzemljivač. Prikazani su i neki „,bizarni“” udari munje. Istraživanja udara munja u autokampovima u Istri pokazala su da su · udari češći nego što se moglo pretpostaviti.

Istraživan je uticaj strujanja vazduha na verovatnoću slektričnog proboja u slučaju ako je u slobodnoj atmosferi postojala mogućnost proboja sa jedne elektrode na više drugih kratko spojenih elektroda suprotnog polariteta. Nađeno je da se verovatnoća proboja smanjuje među elektrodama gde vazduh struji, a povećava među elektrodama nezahvaćenim vazdušnom strujom. Pokazalo se, takodđe, da je ovaj efekat promene verovatnoće proboja neuporedivo jači od efekta dobijenog ozračivanjem određenih međuelektrodnih prostora radioaktivnim zračenjem iz izvora 606, aktivnosti 25 MB.

Prikazan je jednostavan postupak za proračun električnog polja u mehurićima vazduha u dielektriku, koji imaju oblik jajeta. Za određivanje električnog polja i potencijala primenjen je metod fiktivnog izvoza.

Dbrađeni su i neki aspekti normativnog uređenja proble'matike zaštite od statičkog elektriciteta nafte i gasa. U nekim inostranim propisima (SSSR i dr.) kao zaštita od statičkog elektriciteta koji se akumuliše u prijemnimi rezervoarima, predviđa se ugradnja metalne vertikalne uzemljene šipke u samom rezervoaru.

Iznet je postupak za određivanje površinske gustine naalektrisanja na provodnim telima čije se površine mogu opisati nekim dvoparametarskim funkcijama. Izložena

204

metodologija u svakom slučaju pojednostavljuje proračun raspodele površinske gustine i predstavlja skroman doprinos primeni analitičkih metoda u rešavanju složenih struktura elektrostatičkog polja.

U prilog proučavanju fenomena statičkog elektriciteta u instalacijama nafte i njenihi derivata, u jednom od referata došlo se do sledećih zaključaka:

a) Pojava statičkog elektriciteta prilikom transporta nafte i naftnih derivata metalnim cevovodima je posledica mehaničkog raspadanja dvojnog električnog sloja koji se obrazuje na granici dodira cevovod — gorivo.

b) Sa stanovišta opasnosti od pojave paljenja, statički elektricitet postaje kritičan onog trenutka kada dođe do njegovog pražnjenja putem iskre. Energija iskre može biti tolika da upali smešu pare goriva i vazduha. Tr

c) Uzemljenje metalnog cevovoda je dovoljna zaštitna mgsra od statičkog elektriciteta jer je merenjem ustanovljeno zanemarljivo malo ili nikakvo polje statičkog elektricite-

“ta kod proticanja goriva.

d) Statički elektricitet koji sa sobom nosi tečnost koja protiče metalnim cevovodom nije opasan u samom cCevoOvodu koji je ispunjeri u potpunosti. On postaje opasan u paravazdušnom prostoru rezervoara gde postoji stehiometrijska smeša kcja se uz određenu energiju iskre može zapaliti. U tom smislu, neophodno je kontrolisati, odnosno sprečavati da se pojave zapaljive smeše para naftnih" derivata i vazduha između donje i gornje granice žapaljivosti. Ovo je veoma važno, jer se nikakvim metodom zaštite u potpunosti ne može sprečiti pojava nastajanja statičkog Elektriciteta u rezervoaru.

Bilo je reči i o provodljivosti podova u funkciji zaštite od statičkog elektriciteta (propisi i praksa). U vezi s tim iznete su metode merenja elekiroprovodljivih podnih obloga i realizacija jedre metode pogonskog merenja elekitroprovodljivost antistatičke obuće. Ukupna elektroprovodljivost između tela i zemlje osim elektroprovodijivosti poda i obuće zavisi i od elektroprovodijivosti čarapa što se kod nas praktično nikad ne sprovodi. (inostrani propisi daju uslove za isptiivanje elektroprovodljvih čarapa}. Iz tih razloga u Institutu za Zaštitu od požara i eksplozije Sarajevo, prišlo se izradi uređaja za švakodnevnu Korntrolu elektroprovodijivosti obuće (,,Personal resistence monitor“) kakvi se primenjuju u razvijenim zemljama. Ovakav uređaj posebno je potrebnalu industriji eksploziva naročito inicijalnih i brizantnih pa i ostalih, u operacionim salama, te posebno eksploziono ugroženim pogonima hemijske industrije.

Iznete su specifičnosti prilikom merenja elektrostatičkih veličina u tekstilnoj industriji. Praksa je pokazala da je najprikladnije meriti jačinu elektrostatičkog polja naelektrisanih tekstilnih proizvoda i električnu otpornost tekstilnin materijala.

—–”. cqen I>—–—–=c=:=>XGG—U:: e I –:”—m>>mi ı III:–– n eeocziiijji _ O

Standardizacija 1986./br. 9—10