JUS standardizacija

PRENOŠENJE PORUKA ZNAKOVIMA |I STANDARDIZACIJA OVIH ZNAKOVA U OBLASTI ZAŠTITE OD POŽARA

Vojislav Kaličenin, dipl. ing.

1. UVOD

U uslovima gde je raspoloživo vreme ograničavajući faktor, prenošenje poruka (upozorenja ili obaveštenja) mora se izvršiti na najjednostavniji način. Da bi se to postiglo neophodno je postojanje posebnog i opšte prihvaćenog sistema za prenošenje poruka koji sačinjavaju lako shvatljivi i. uočljivi vizuelni elementi, uglavnom, bez upotrebe teksta — reči.

Da bi poruka bila jasna i (irzo) razumljiva ona mora

biti takva da njena čitljivost ne zavisi (ako i zavisi onda

u što manjoj meri) od znanja ili poznavanja nekog

jezika (ili pisma), nivoa kulture ili obrazovanja.

Takav sistem postoji — čine ga znakovi odnosno

sredstva putem kojih se prenose poruke kombinacijom

geometrijskih oblika i boja, a koja, dodavanjem odgovarajućeq simbola i/ili, izuzetno, teksta potpunije izražavaju određenu poruku. ~

U našoj zemlji ovaj sistem je utvrđen određenim

podzakonskim aktima, a čine ga dva postojeća podsis-

tema koji međusobno nisu u koliziji.

1) Podsistem „Saobraćajni znakovi na putevima” definisan Pravilnikom o saobračajnim znakovima i jugoslovenskim standardima JUS Z.S2.300 do JUS 2Z2.S2.3307i

2) Podsistem „,,Boje i znakovi sigurnosti” utvrđen jugoslovenskim standardima JUS Z.S0.001 do JUS Z.S0.005 i JUS Z.S0.010.

Činjenica da su za definisanje ovog sistema korišćena

dokumenta OUN/ECE (Organizacija ujedinjenih

nacija/Evropska ekonomska komisija) i standardi ISO

(Međunarodna organizacija za standardizaciju) znači da

je ovaj sistem standardizovan ne samo na nacionalnom

(SFRJ) nego i na međunarodnom nivou.

U Jugoslaviji u praksi, sa retkim izuzecima, u potpu-

nosti funkcioniše samo podsistem „,saobraćajni znakovi

na putevima”. Podsistem „,boje i znakovi sigurnosti” i

pored toga što je standardima utvrđen veći broj znako-

va sigurnosti i elementi za kreiranje novih (neobuhvaćenih) znakova, još uvek ne funkcioniše na zadovoljavajući način. Neprimenjivanje utvrđenih pravila odnosno stvaranje novih znakova za prenošenje određenih

poruka na pogrešan, često, nerazumljiv način samo ,

pokazuje neupućenost onih koji se tim poslom bave i nepoštovanje postojećih podzakonskih akata.

Standardizacija 1987./br.5 — 6

Cilj ovog članka je informisanje o elementima i mogućnostima već usvojenog podsistema ,,boje i znakovi sigurnosti” (znakovi iz oblasti zaštite od požara su njegov sastavni deo), da bi se izbegla rešenja u praksi koja pružaju vrlo malo koristi u odnosu na uložena sredstva.

2. OSNOVNI TERMINI | DEFINICIJE

Kao što postoji problem razlićitosti među jezicima, tako se i u okviru jednog jezika mogu pojaviti nedoumice prilikom upotrebe pojmova koji se mogu različito shvatiti. Da bi se izbegle greške u članku {i uopšte) navode sa neki, već standardizovani, termini i definicije: 2.1 Znak — sredstvo kojim se prenosi neka poruka putem kombinacije geometrijskog oblika i boje i koje, dodavanjem simbola ili teksta, potpunije izražava određenu poruku.

2.2 Boja sigurnosti — boja, potpuno određenih osobina, kojoj se pripisuje utvrđeno značenje koje se odnosi na sigurnost.

2.3 Znak sigurnosti — sredstvo koje putem kombinacije boje i geometrijskog oblika, i dodavanjem grafičkog simbola ili teksta, izražava posebnu poruku koja se odnosi na sigurnost.

2.4 Znak opasnosti — sredstvo sigurnosti koje upozc rava na neku opasnost.

2.5 Znak zabrane — sredstvo sigurnosti koje zabranjuje prenošenje ili postupak koji bi mogli da izazovu opasnost.

2.6 Znak obaveze — sredstvo sigurnosti koje propisuje neko određeno ponašanje ili postupak.

2.7 Znak vatrogasne opreme — sredstvo sigurnosti koje

označava položaj (lokaciju) vatrogasne opreme i obavezni način njene upotrebe.

2.8 Znak uslova sigumosti — sredstvo sigurnosti koje označava put za evakuaciju u slučaju požara ili drugih vanrednih događaja.

3. ZNAKOVI SIGURNOSTI U OBLASTI ZAŠTITE OD POŽARA

Ova kategorija znakova sigurnosti, kao celina, još nije standardizovana, već su standardizovana samo neka

407