JUS standardizacija
U okviru CCITT preporuka su specificirane sledeće telematske usluge:
-- javni faksimil,
— teletoeks i
— videoteks.
Ove tri usluge su srazmerno dobro standardizovane, određen ie način korišćenja tih usluga u međunarodnom saobraćaju, specificirani su zahtevi za terminale koji pružaju ove usluge, dok je na nacionalnom nivou ·praktična realizacija ovih usluga prepuštena pojedinim PTT upravama.
Javni faksimil je kopiranje na daljinu. Sastoji se od očitavanja slike (dokumenta) kod pošiljaoca, prenosa tako dobijenih podataka putem mreže i njene reprodukcije na prijemnoj strani.
Teleteks služi za uređivanje, oblikovanje i prenos i skladištenje tekstova između različitih korisnika. U suštini je teleteks poboljšani teloks s obzirom na kvalitet dokumenta i brzinu prenosa.
Videoteks je usluga namenjena pristupu i ažuriranju javnih baza podataka u cilju potraživanja različitih informacija, kao i za elektronsku poštu.
Pored tih tri postoji i čitav niz drugih manje ili više definisanih usluga. Navedimo samo neke od njih: Elekironska pošta je usluga za prenos tekstova ili podataka (u užem smuslu) među različitim korisnicima. Sastoji se iz sledećih funkcija: urećlivanje i oblikovanje, otpravljanje, prenos, prijem; arhiviranje i brisanje pošte. '
Na različitim resursima u vezi sa elektronskom poštom se pominju sledeća područja:
MHS (Message Handling Systems) je sistem za razmenu poruka među učesnicima, definisan u okviru CCITT preporuka X.400 i koji se pre svega koristi za realizovanje elektronske pošte.
U Japanu se u elektronsku poštu uključuje i , poštanski faksimil” ili ,,komunicirajutće inteligentne kopir maši-. ne”, jer su ustanovili da je za poruke pisane na latakarnil takav način prenosa najpogodniji.
Neki u elektronsku poštu ubrajaju samo dao videoteksa. U zatvorenim sistemima (u Sloveniji na primer Del'ta-Net) javljaju se različiti proizvodi pod iim imenom, koji pored uobičajenih funkcija zahtevaju još i poseban postupak uručenja pošte osobama koje nemaju dostup do terminala, pismo sa povratnicom itd, Telekonferencija je usluga koja pruža mogućnost dvema, ili većem broju grupa ljudi, da međusobno komuniciraju istovremeno putem govora i/ili slike.
Telekonferencije delimo na sledeće kategorije:
— Čista audiokonferencija se ograničava samo na prenos govora i može biti fiksna, jer je unapred uspostavljena (iraje neprekidno), ili je korisnik ili posrednik uspostavlja biranjem,
OE O a. m KI OON OS Slana O CK e =" U _____ U O Standardizacija 1987./br.5 — 6 .
— audiografska konferencija je audiofrekvencija sa dodatnom ograničenom mogućnošću prenosa grafičke informacije, obično uz pomoć elektronskih tabela i elektronskih tableta, faksimil uređaja i mikrofilmova; — videokonferencija kombinuja prenos govora, grafike i slika učesnika: Prenos slika se može obavljati bilo putem prenosa nepokretne slike (engl. slow scan TV), bilo putem prenosa obične (analogne) slike, ili putem prenosa sa kompresijom signala (prenose se sario promene u slici),
— računarska konferencija je usluga pomoću koje se međusobno povezuju učesnici konferancije uz pomoć terminala na nekom centralnom računaru.
Većina do sada postojećih videofrekvencija na svetu se
koristi za poslovne sastanke, a samo u nekoliko pro-
cenata za obrazovanje i dopunsko školovanje.
Kablovska televizija, Hi-Fi radio i Teletekst su danas već
postojeće masovne usluge, ali samo u okviru posebnih
mreža. Očekujemo da će se one ujediniti sa ostalim: uslugama u okviru širokopojasnog ISDN-a..
8. Ekspertni sistemi u teleinformatici
Vremenom su centrale, odnosno njihove mogućnosti multipleksiranja postajale sve veće, a njihovi upravljački sistemi svo složeniji. Pod nazivom upravljački sistem podrazumeva se sva programska oprema počev od sistemske i aplikativne programske opreme, sve do administrativne i programske opreme za podršku, Korišćenjem mikroprocesora postali su nam dostupni moćni, {leksibilni upravljački sistemi, pri čemu je istovremeno došlo do otežanijeg otkrivanja grešaka u njima. Zbog toga so za testiranje, održavanje i modifikovanje sistema sve više približava upotreba metode koja je zapravo jedino moguće rešenje, veštačke inteligencije, odnosno metode ekspertnih sistema,
Navadimo još i kratak pregled mogućih ekspertnih
sistema u oleviru teleinformatike:
— testiranje nove, odnosno popravka programske opreme na PBX,
— projektovanje konfiguracije PBX centrala, odnosno privatnih mreža na osnovi PBX centrala treće i četvrte generacije sa stanovišta materijalnih i programskih pogodnosti u pogledu potreba korisnika, i zajedno sa tim određivanje arhitekture i ukupnog koncopta tog sistema,
— projektovanje korisniku prilagođenih intefejsa u tirn: sistomima, +
— nadzor nad stanjem Wablova u mreži i otkrivanje kva ova i izveštavanje o njima,
~ dijagnostika ispada napajanja u elektronskim PBX cen :ralama, |
447.