JUS standardizacija

OBEZBEĐENJE KVALITETA –· OSNOVNI JUGOSLOVENSIĆi STAMDARDI

Zoran Milivojević, dipl. ing.

/Ivodni referat na Seminaru na temu „,Obezbeđenje ualjteta — osnovni jugoslovenski standardi” — Beograd, 22. i 23. april 1987.

Danešnju situaciju, u vezi sa problematikom koju razmatramo, možemo u najkraćem da ocenimo na sledeći način:

Prvo, napredak nzke, sve brži razvoj tehnologije i

isak koji vrši konkurencija nameću potrebu oštre | prilikom plasmana robe na međunarodnom

rugo, ekonomska realnost vremena u kome živimo sadržana je u jednoj osnovnoj reči — Zarilovu: IZVOreće, zajedno sa ovom Monstatacijom prisutan je fenomen koji je u samoj suštini svoga, posebno u clkonomski razvijenim zemljama sveta, a to je shvatanje nužnosti kvaliteta. | Sa apsolutnim uverenjem možemo reći: „NEMA IZVOZA BEZ KVALITETA — NI KVALITETA BEZ ODGOVARAJUĆIH STANDARDA”. Sva zbivanja i slkonomski pokazatelji to dokazuju, tržište, konkurencija, cene, do izbora nacionalne politike za obezbeđenje kvaliteta.

1. MEĐUNARODNI KOMITET ZA OBEZBEĐENJE KVALITETA ISO/TC 176

Dosadašnja praksa u oblasti standardizacije, u mnogim zemljama je prožeta ovim prethodno rečenim koncoptom. Dvadesetak zemalja već više godina radi na dokumentima i raspolaže smoernicama u pogledu obezbeđenja kvaliteta, sa osnovnom preokupacijom i težnjom koja bi mogla da se svede na sledeće: „Raspolagati sistemima QA, koji pružaju mogućnost da si uvek siguran da proizvodi i usluge odgovaraju zahtevima tržišta i pottebama kupca”,9)

Standardizovanje tehničkih specifikacija i elemenata sistoma kvaliteta u raznim zemljama stvorilo je takve razlike između nacionalnih standarda da se slobodno mogu porediti sa razlikama u jezicima i klimi.

U međunarodnoj trgovini navedene razlike imale su za posledicu stvaranje tzv. tehničkih barijera i ,,barijera kvaliteta”.

Standardizacija 1987./br.5 ~— 6

Logično je da au ovakoj situaciji, kada postoji veći ·ro; zemalja sa sopstvenim razrađenim sistemima oLezbeđenja kvaliteta, sa ronomiranim, sa ovim sistemima povezanim proizvođačima, i tendencijom porasta njihovog broja, dođe i do potrebe usaglažavanja ovih dokumenata i na međunarodnom planu. U tom cilju je Međunarodna organizacija za standardizaciju i porenula inicijativu, na osnovu zahteva iz više zemalja, za formiranje svog novog komiteta, koji je osnovan na saslanku u Otavi -- Kanada, maja 1980.' godine pod nazivom ISO/TC 176 Quality assurance (Komitet za obezbodenje kvaliteta). Program rada ovog komileta pre svega daje naglasak unapređenju elonomskih odnosxy na tržištu kroz izradu odgovarajućih dokumenata: standarda, uputstava, specifikacija . . ., koji treba da postignu racionalizaciju različitih pristupa u ovoj oblasti. Rezultat tog rada, i na samom početku prihvaćenog koncepta, su, za sada, šest usvojenih i objavljenih standarda od strano Međunarodne organizacije za standardizaciju (ISO): 9000 -- 9004 koji se mocu pode!'ti na tri grupe u odnosu na pristup problemu obezbeđenja lcvaliteta:

— Prilaz koncoptu kvaliteta definisanjem osnovnih termina koji se odnose na kvalitet.

— Operativni prilaz u samoj radnoj organizaciji glavnim principima i osnovnim elemantima za razumevanje i utvrđivanje problema Mvaliteta koji je prilagoden profilu preduzeća i njegovom okruženju.

— Operauvni piistun kada so radi o utvrđivan:u levaliteta u ugovoru dve strans ili s trećom strarioriı specificiranjem zahteva kvaliteta u odnosu na tri različita modela.

Značaj koji će ovi standardi imati i njihov uticaj na

obezbečćlenje kvaliteta — nesumnjivo će pokazati bliska

budućnost.

Zemlje koje budu primenjivale ove standarde biće u

nesumnjivoj prednosti u odnosu na one koje to ne rade.

Već se sada može reći da je bez primene ovih standarda

skoro nemoguće uključivanje u međunarodne sisteme

atestiranja i priznavanja izdatih atesta, sprovodenje

391