JUS standardizacija

ekonomskom zajednicom. Odlukom br. 1/86 Saveta za saradnju SFRJ — EEZ od 18. jula 1986. godine, član 3, tačka 6., pozivaju se dve strane da pristupe razmeni gledišta u cilju utvrđivanja mogućnosti saradnje u oblasti standardizacije. | Na osnovu te odluke, u Brislu je od 19. do 21. januara 1987. godine, G. ganizovana informativna poseta stručnjaka Saveznog zavoda za standardizaciju, u toku koje je grupa stručnjaka vodila razgovore sa stručnjacima i funkcionerima zaduženim za pitanja standardizacije u Komisiji EEZ i evropskim organizacijama za standardizaciju CEN i CENELEC. Tom prilikom zaključeno je, da je zasada saradnja moquća u oblasti informisanja i dostavljanja nekih dokumenata Saveta, Komisije EEZ | organizacija CEN i CENELEC našoj strani.

Prilikom te posete, stručnjaci iz Jugoslavije su postavili pitanje mogućnosti uključenja Saveznog zavoda za standardizaciju u evropske organizacije za standardizaciju CEN i CENELEC. (Ovo bi bilo izvanredno korisno, jer bi učešćem jugoslovenskih stručnjaka u radu tehničkih komiteta koji rade na donošenju evropskih standarda, bilo omogućeno dobijanje najnovijih tehničko-tehnoloških informacija ,,iz prve ruke”, kao i istovremeno usaglašavanje jugoslovenskih standarda sa evropskim standardima).

Nažalost dobijen je odgovor da statut CEN/CENELEC-a ne predviđa učlanjivanje nacionalnih organizacija za standardizaciju zemalja koje nisu članice EEZ ili EFETA ili nisu u mogućnosti da to postanu. Isti odgovor od predstavnika EEZ dobijen je i na prvom zasedanju Radne grupe SFRJ — EEZ, na visokom političkom nivou, održanom 11. aprila 1988. godine U Beogradu. Dokumenti koji se, na osnovu saradnje, dostavljaju Saveznom zavodu za standardizaciju |esu: a) Katalog direktiva Saveta EEZ; b) Katalog CEN standarda; c) Uporedni katalog evropskih CEN standarda i nacionalnih standarda zemalja članica; d) Bela knjiga i izveštaji Komisije EEZ o sprovođenju programa o otklanjanju fizičkih, tehničkih i fiskalnih barijera u internom prometu Zajednice do 1992. godine;i s) tekstovi dokumenata {oko 400 direktiva i drugih akata) Saveta i Komisije Zajednice, kojima se utvrđuju zahtevi u odnosu na proizvode u pogledu zaštite Života i zdravlja korisnika, dece i domaćih životinja, zaštite okoline i zaštite potrošača.

Pored dokumenata Komisije i Saveta EEZ, od 1. januara 1989. godine SZS je počeo da dobija od evropske organizacije za standardizaciju CEN i nacrte evropskih standarda (pr EN), eksperimentalne standrade (ENV), evropske standarde (EN)i harmonizovane dokumente (HD). Do sada je primljeno oko 9nacrta i 70 gotovih evropskin standarda. CENELEC zasada ne dostavlja svoje standarde.

22.2Saradnja sa EFTA

Zemlje EFTA nemaju svoje regionalne standarde, ali su zato vrlo aktivne u donošenju i usvajanju međunardonih standarda. Pored toga, ove zemlje budno prate integracioni proces u EEZ koji treba da bude završan 1992. godine i aktivno se pripremaju da spremno dočekaju taj datum. Pripreme se vrše u okviru realizacije tri međusobno povezana cilja, i to: a) uključivanje u zajedničke EEZ-EFTA sisteme informisanja o planiranim i donesenim standardima i propisima iz oblasti standardizacije; b) usaglašavanje standarda kroz članstvo i aktivnosti u okviru organizacije CEN/CENELEC i c) rad na međusobnom povezivanju ispitivanja, inspekcije i atesta za proizvode koji prelaze granice država članica.

Ovo se navodi zbog toga što iskustva zemalja EFTA u prilagođavanju integracionom procesu u zapadnoj Evropi, mogu donekle da posluže kao putokaz za aktivnosti koje se preduzimaju u Jugoslaviji na prilagođavanju tom procesu.

Pokušaj Jugoslavije, da, preko zemalja EFTA, uspostavi saradnju sa CEN i CENELEC, nije naišao na razumevanje tih zemalja, koje su Jugoslaviju, na XI zasedanju Mešovitog komiteta za saradnju SF RJ—E FTA, održanom 1987. godine u Novom Sadu — odbile, sa već poznatim obrazloženjem da je to stvar Statuta CEN/CENELEC.

lako Jugoslavija nije članica EFTA, mogućnost usklađivanja postoji na području međusobnog priznavanja ispitivanja i inspekcije nekoliko grupa proizvoda. Jugoslavija je već učesnica jedne od tzv.šema za međusobno priznavanje ispitivania i inspekcije, i to za brodske uređaje i opremu. Jugoslovenska organizacija članica šeme je Jugoslovenski registar brodova, Split. |

Postoji mogućnost učlanjivanja i u jednu ili više sledećih šema EFTA, i to: za traktore i poljoprivredne mašine; uređaje za podizanje tereta; sudove pod pritiskom; gasne aparate; i uređaje za grejanje na tečno gorivo. Inicijativu treba da pokrene Savezni zavod za standardizaciju, ali interes treba da pokažu proizvođači i izvoznici ovih grupa proizvoda.

2.2.939Saradnja sa SEV

Saradnja između SFR Jugoslavije i SEV-a ostvaruje se na osnovu obostrano utvrđenih i prihvatljivih principa sadržanih u Sporazumu između vlade SFRJ | Saveta za uzajamnu ekonomsku pomoć o učestvovanju SFR Jugoslavije u radu organa SEV. Koncept saradnje između SFRJ i SEV nije ni članstvo SFRJ u SEV niti njen pridruženi ili posmatrački status, već saradnja na bazi sui generis.

Saradnja u oblasti standardizacije obavlja se od 1974. godine i obuhvata specifična pitanja, koja nisu dovoljno zastupljena u drugim organizacijama za standardizaciju, a vezana su i za trgovinsku razmenu između SF RJ i zemalja članica SEV tako da su od uzajamnog interesa.

U oblasti sigurnosne tehnike Jugoslavija punopravno sarađuje na izradi standarda kojima se regulišu pitanja bezbednosti prilikom projektovanja, izrade, montaže, puštanja u pogon, eksploatacije i ispitivanja za parne i vodogrejne kotlove, su-

Standardizacija 1989./br. 1 — 6