JUS standardizacija
što dokazuju velika ulaganja zemalja EZ i EFTA u zajedničke službe i rad tela evropske standardizacije. Evropska standardizacija se odvija u organizacijama CEN - Evropski komitet za standardizaciju i CENELEC - Evropski komitet za elektrotehničku standardizaciju čije su članice organizacije za standardizaciju ze= malja EZ i EFTA. Glavna karakteristika evropske standardizacije je veliko učešće u međunarodnoj standardizaciji ISO i preuzimanje ISO standarda gde god je to moguće kao evropskih EN standarda. U oblasti bankarstva, odgovarajući tehnički komitet CEN-a uglavnom preuzima međunarodne ISO standarde (to su standardi koje smo i,mi preuzeli kao jugoslovenske), dok Komisija EZ donosi direktive i prepo= ruke. kojima se reguliše politika, odnosi i glavni postupci u oblasti bankar= stva i finansija. Uoblasti poslova sa stanovništvom donete su, na primer, preporuke Komisije (87/598/CEE od 8. decembra 1987, Official Journal No L 365/72 od 24&.dec.87.) koje se odnose na evropski kodeks dobrog ponašanja na području elektronskog plaćanja kojima se pospešuje primena standarda za finansijske transakcijske i bankovne kartice. Program evropske standardizacije je identičan sa programom međunarodne ISO standardizacije a vidi se kroz program jugoslovenske standardizacije (prilozi).
JUGOSLOVENSKA STANDARDIZACIJA
Jugoslovenski standardi se razvijaju i donose kao jedinstveni za celu zemlju na osnovu Zakona o standardizaciji kojim su propisani ciljevi, područja, metode donošenja i obaveznost jugoslovenskih standarda, kao i odgovarajući sistemi kontrolisanja da li se istih korisnici pridržavaju. Rad na jugoslovenskim standardima koordinira se u stručnim komisijama za standarde Saveznog zavoda za standardizaciju u kojima sarađuju predstavnici zainteresovanih institucija, asocijacija i preduzeća koja snose troškove za rad svojih predstavnika. Rad na jugoslovenskim
standardima je javan jer se svim zainteresovanima obezbeđuje uvid u planove jugoslovenske standardizacije a na zahtev se besplatno mogu dobiti nacrti JUS standarda u toku javne diskusije. Članovi Komisija za standarde mogu raspolagati radnom dokumentacijom međunarodnih tela za standardizaciju. Za rad u komisijama za standarde zahteva se veoma velika stručnost i iskustvo ljudi koji se delegiraju jer pri izradi standarda, odnosno prevođenju međunarodnih standarda ne sme biti improvizacije, s obzirom da se standardima utvrđuju dugoročna rešenja koja zahtevaju brojne organizacione, investicione i kadrovske pripreme i ulaganja.
U skladu sa povećanjem uloge i značaja standardizacije u Evropi i u svetu, a radi našeg prilagođavanja integracionim kretanjima u Evropi, u 1989. donet je u Saveznom izvršnom veću dokument "Nova orjentacija jugoslvoenske stanđardizacije" prema kome jugoslovenski standardi treba da imaju dobrovoljni karakter što je primereno tržišnoj ekonomiji, međunarodne i evropske standarde treba preuzimati u potpunosti, kada je to god moguće, a postojeće jugoslovenske standarde i tehničke propise treba uskladiti sa evropskim standardima i direktivama; pri tome postupak rada na jugoslovenskim standardima treba vremenski sinhronizovati sa postupcima donošenja međunarodnih standarda.
Standardizacijom u oblasti bankarstva pri Saveznom zavodu za standardizaciju se bavi Komisija za bankarstvo i srodne finansijske delatnosti (KSIO68) koja ima sledeće radne grupe:
– RG za poslove sa stanovništvom
U Standardoteci Saveznog zavoda za standardizaciju, Beograd, Slobodana Penezića-Krcuna 35, mogu se videti &x 1li nabaviti kopije direktiva i preporuka BZ, kao i standarda, ISO EN i dr. "Službeni list SPRJ" br, 37/88
119
Standardizacija 1990/br. 10 — 12