Južna Srbija — Vardarska Banovina, page 104

102

Град Крушевац црна туга скрила. Бура бесни, куле потхватила,

С вриском муња у понору гине,

А гром стравно у дубини рида. Срце пара Југовића мајке.

Око ње су девет снаха мили", Тужни су их снови походили: Врани коњи из ресавске бајке... Бледе... Жижак у кандилу трне; Бошков Ненад у колевци јеца,

А на двору све страшније вије. Урла бура... Пљуском дажда лије. На бедему седи стражар клеца. Нема гласа. А ваздан су јуче

Пут Косова одлетали врани. Тутњи... Стара Југовићка клечи, У срцу јој сузе место речи.

Ноћ... Кроз вечност језде црни дани...

НОЋ НА КОСОВУ — Милорад П. Петровић —

Кад ноћ успава и земљу и људе,

И кад све заћути — без јаве и крика Косовске се сени из гробова буде

И бденишу тако до зорина цика.

И док ноћ трепери — мирна, непрозирна, Грачаница црна светлошћу се жари, Сводовима светим мирише измирна,

А у цркву клече мученици стари.

Пред свима је Лаза, а до Лазе кнеза Стари Југ са девет саломљених крила, А за њима редом витез до витеза,

А над свима тужи Косовкиња вила.