Južna Srbija — Vardarska Banovina, page 125

128

љуљају. Рањеници лагано одлазе на превијалиште. Негде војници превлаче леш погинулог друга. Извиђачи јављају да прска утврђена непријатељска линија. Аероплани наговештавају неке покрете у позадини. Кроз телефон се весело говори. Нада и радост почињу да светле у овом поклу.

Горе трепере. Димови полетеше и покрише поља и увале, стране и падине. Огњени стубови дижу се у висину. Челична киша пљушти по стењу и сувој земљи, цепа стену и претура земљу. Огањ све захвата и све уништава. Уши заглушнуле слушајући грозно клокотање, као да се брда и планине руше. Очи да обневиде од огња. Кад грану нов дан, стиже нова беседа Мишићева. Кратка као мач и оштра као мач:

— На бајонет! У Отаџбину!

Пође реч од борца до борца, од друга до друга.

— Нож на пушку!... Напред)!

И пође леса... Потече огроман талас... Над главама дрхти небо од грмљавине, под ногама дрхти земља од треска. Тренут два и полетеше некуда, напред... За њима други, трећи, четврти...

Људи су пузили, ноктима земљу гребали, да се длограбе положаја. Иду напред, падају, нови наилазе. Лица су им задихана и опаљена. Очи чудним пламеном сјају, сви у зноју. Чело ведро, вилице стиснуте, зуби шкрипе, На уснама залеђени осмех, руке се стално дижу на нишан ока и окидају....

СПОМЕН КАПЕЛА НА КАЈМАКЧАЛАНУ

На крајњем југу Јужне Србије, на граници према Грчкој, издиже се Кајмакчалан са Спомен-капелом. На улазним вратима ове капеле налази се натпис:

( '