Južna Stara Srbija : istorijska, etnografska i politička istraživanja. Knj. 1, Kumanovska oblast : (sa dvadeset i tri slike u tekstu i jednom etnografskom kartom)

98 JOB. ХАЏИ-ВАСИЉЕВИЋ

људи у Куманову и његовој кази слажу у том да је и Кумановска Нахија била колика је до скора била и Кумановеска Каза. (С друге се, пак, стране казује, да је данашња каза све до 30-их година ХЈХ в. припадала, трима епархијама: Скопљанској, Штипској и Ћустен. дилекој, и да су маденџмчје из кумановеких села одлазиле на суђење у Кратово а мезлин у Куманово.

Из историје појединих мањих — ужих — области које сачињавају сада Кумановску Казу зна се да она обухвата старе области: Дозјак, Овче Поље, „Кеглигово п Славиште. Од Овчега Поља, Славишта п Козјака у границе Кумановске Казе улазе поједини крајеви и то су периферни крајеви ове казе; сав остали простор ове казе испуњује област Жиглигова. Велика већина области Кеглигова сачињава данас Кумановску, а остатак њен улази у данашњу Скопљанску, Гњиланску и, од 1878 године, Прешевеку Казу. И напред смо споменули како је Атг Воив забележиог да се Куманово зове Сбедтдорае прем да је та Буеова белешка за град Куманово погрешна.

Кумановеска Каза по пространству своме спада у средње казе у Скопљанском Митесарифлику и Косовском Вилајету. Она захвата простору дужини, са северо-запада на југо-исток, 50—65, а у ширини, са севера на југ, 35—40 км.

У Кумановекој Области нема ни јдднога краја ненастањеног; мање више сва је подједнако настањена. Села су у њој, готово у евима њеним крајевима, подједнако једно од другог удаљена. Нешто гушћа су села у углу између Криве Реке mw Пчиње на Кутлибешкој заравни (Клечовце, Довезенце, Бељаковце, Jaчимце, Мургти); на Овчем Пољу (Кокошиње, К'шање, Павлешенце) по у кумановеском пољу (и Карадагу) до села Матејче п Лојана.

У Кумановској Области има сада 108 села, нерачунајући овамо сеоске махале: Шузаљку, Ивачковац. Враоеогрмце, Врбицу п Слатину, које неки погрешно

8 Та Тигаше 4 Епгоре IV, 538.