Južna Stara Srbija : istorijska, etnografska i politička istraživanja. Knj. 1, Kumanovska oblast : (sa dvadeset i tri slike u tekstu i jednom etnografskom kartom)

ЛУ ЗЕНА СТАРА СРБИЈА 89

рачунају у села. До 1880 године KyMaHoBeka kasa — област —- имала је 117 села и тај је број села у њој познат откако се зна за њу. Наћл је забележиоз да је у време његова проласка кроз Куманово, године 1865, ова каза имала 134 села али тај број није тачан. — Из харачког званичног аутентичног списка из године 1868 и харачких признаница из те године види се да је ова каза и уто време имала 117 села. Године 1880, ради образовања Прешевске од остатка Врањске Казе под Турцима разграничаване су и остале суседне казе. Тада је од Кумановске дато Кратовској Кази девет села п то су, Страцин, Пендаћ, Коњу, Шопско Рударе, Татомир, Горњо п Долњо Ђуђанце, Ћуклица п Орал.

Кумановска Каза је административно подељена

у три области. Те се области турски зову кол, што значи српски страна, крило казе. Ти су колови:

а. Средоречки кол — Средорек-коли,

б. Овчепољски кол — Овчепољ-коли,

в. Карадачки кол — Карадак-коли.

Средоречки кол зове се тако по томе што се у границама његовим налазе два средорека: Славишки између Пчиње и Криве Реке и Кумановски између Опајске и Којнарске Реке: Овчепољски се кол зове по делу Овчега Поља који се налази у овој кави, а Карадачки по планини Карадагу. — У једном спахијском — десатачком — приватном списку из 1871 године Карадачки кол зове се Црногорски, али га тако нико више не зове. Сада се тај кол зове највише Арнаџшлућ !

Ова подела у колове остала је од старине, и то све до 1842 године кад је у овој страни уведен Танзимал-и-хаирије; тако је подељена по жрсердарима, по том по крчауштима, а од 1860 г. по пореским тшагтсиљдарима. Сада ова подела важи само за пореско одељење казе. Сваки кол има свога тахсиљдара — порезника.

Највећи је кол Средоречки. У њему има 49 села

5 Reise von Belgrad nach Salonik, 101