Južna Stara Srbija : istorijska, etnografska i politička istraživanja. Knj. 1, Kumanovska oblast : (sa dvadeset i tri slike u tekstu i jednom etnografskom kartom)

ЈУЖНА СТАРА СРБИЈА 91

шинце, Думановце, Белановце, Матејча, длокућане, Руђинце, Ваксинце, Лојане, Рњковце, Бреза, Черкеско Село, Извор, Стража, Сопот и Муаџирско Ново Село.“ Град Куманово са селом Бедињем чини засебан

кол, али опет само за пореско одељење.“

Б. Старина, положај и велична села

Већина је селау Кумановској Области стара иу првобитном положају. Нема сумње да су се у току времена доста њих померала, али су многа остала у свом првобитном положају. У детаљном разматрању села у овој области (одељ. ТУ) готово половину њих налазимо са селиштима. Има случајева да у једном истом селу има по два и три селишта. Али селишта налазимо још у времену српског државног живота.“ Нека су се села помицала и у самој другој половини ХЈХ века. Таква су села Сопот код Табановских Шума, Чеширце и др.

Нових, разумемо новијега доба, села у овој области има свега четири и то су: Косматац, Черкеско Село, Слатина п Муаширско Ново Село. Старијих, од пре 100—70 година нових села, има свега три: Длеа и Новосељане у Овчепољском, и Ново Село у Карадачком колу.

Иначе кумановска села ретко су мењала свој „стари“ положај; то се зна бар откад се памти. А за многа се села зна још из Средњих Векова. То се види

5 В. Ј'нчовђ (Макфдонил 215—217) погрешно је поделио кумановска села у колове, ако се у опште његова подела може узети за колове. По њему Кумановска Каза се дели у: Кумановско, Овчепоље-п Коазјачију. Кумановски кол постоји иу њ спадају само Куманово са селом Бедињем а кол Козјачија не постоји! Ни В. Кичову ни Еф. Каранову (Оборанкљ ТУ, 286.) није познат географски и топографски положај села у Кумановској Кази. В. К'нчовђ највеће и најважније село у кумановском Овчем Пољу, Кокошиње, ставља у Козјак а Еф. Карановљ села Сушово и Мутолово на Рујну, ставља такође у Козјак. (Сбор. ТУ 286). Код њега има села која и не постоје у овој области (село Куленци и др.)

6 Бедиње је иначе као махала Куманова.

" Моп. Бетђјса, 144, и даље.

8 Муаџиреко Ново Село засељено је одмах после Српеко-турских

ратова 1876—1878 г. и у њему су настањени мухаџери који су у овој кази остали.