Južna Stara Srbija : istorijska, etnografska i politička istraživanja. Knj. 1, Kumanovska oblast : (sa dvadeset i tri slike u tekstu i jednom etnografskom kartom)

94. ЈОВ. ХАЏИ-ВАСИЉЕВИЋ

Она су обично на заравњеним брдима, брдским залеђима и у плитким падинама. — Сељак у овој области типомину. задржава за оралију, а куће и друге зграде прави на лингару и камењаку. У Градишкој Луци, почев од Пчиње па до Овчега Поља нема у долини ни једнога села. Сва су: Орашац, Зубовце, Скачковце, Новосељане, Косматац, Градиште, БПезево и др. по „странама“ луке.

На Нагоричкој Заравни села су или у плитким падинама или на странама заравњених малих коса. На Рујну села су у плитким дубодолинама и котлинама, а често и на заравњеним косама и подножјима (Четирце, Карабичане, Сушово, Себрат, Свињиште и др.)

У Козјачкој страни села су засељена пајвише на странама ниских брда (Враготурце, Дрен'к и др.); на поорђима и „странама“ „на офцедно“ (Жегњане, Драгоманце, Бајловце, Буковљане, Длабочица и др.) аима их, и то врло мало (Карловце и др.), у плитким котлинама,

Села у овој области већином су слабо насељена, Највећа су села у равницама и пљоштеним заравнима. Једино је село Бајловце у Козјаку које чини изузетак у томе. Оно има до сада преко 150 домова. Тај је изузетак отуда што сеу томе селу ствара, поступно, цептар за козјачку област. Иначе највећа села у овој области су: Младо Нагоричино, Старо Нагоричино, Кокошиње, Орашац, Матејча, К'шање и Павлешенце. Оволика колика су нарасла су ова села у XIX веку. Из казивања старих људи о величини села дознајемо да је већина њих која имају сада по 50—60 кућа пре 70—80 година имала тек по неколико. Из

харачког списка из 1868 године видимо да су поме-

нуте године овај број кућа имала ова села:

Кокошиње имало је 47 а сада има 126 кућа; К'тшање jj M SOJ S Naj + (а Довезенце _, У ONI e a 6 Бајловце >: _ Бр Je REC BOLJI ()} OG Старо Нагоричино ималоје 58 „ , ОУ Aa Четирце имало је Уа а 8 80,

Ово у опште удвостручавање домова долази и