Južna Stara Srbija : istorijska, etnografska i politička istraživanja. Knj. 1, Kumanovska oblast : (sa dvadeset i tri slike u tekstu i jednom etnografskom kartom)

96 ЈОВ. ХАПИ-ВАСИЉЕВИЋ

И сада су највише чисто српска имена; и она која су позната из старине изговарају се како су нам у споменицима сачувана (Лојане, Колицко, Нагоричино). А нека су до сада у неколико промењена, као:

Арлтиљевица у Аљинце; Артидјаче у Јачинце., Белакојевац у Бељаковце; Рушизвор у Извор; Арбанаси у Арбанашко. итд. итд.

А има имена место којих су дошла сасвим нова место Подлешане сада је име Литково итд.

Има имена која су српскога порекла, а не могу се одмах опазити. Села Доброшане, Мтутолово, Макреш птд. на први мах изгледају необјашњива, ме ђутим прво је постало од личног имена Доброшан““, друго од имена Мутуло!, а Макреш је добило пме од личног имена Матрена. Тако су исто постала имена: Руђинце од Руђина, Бислим од Бислима итд.

Већина имена села средњега је рода и Маре се највише на це.

С малим променама сва та српека имена изговарају тако и страни елементи у овој области, Турци и Арнаути. — Нарочито они први, по благогласности својега језика, код свакога српскога имена које почиње зубним сугласником изговарају у почетку и по један самогласник који они умећу. Исто тако сва таква имена завршују такође самогласником и тиме их преобраћају у женски род, као:

Стрезовце — Истрезовца, Стрновац — ШИстрновца, Цветишинце — Шсветишинца, плд.

Исто тако и другим именима средњег рода додају на крају по један самогласник п преобраћају их у женски род.

=

2 Доброшанњ, Рјечник пз књижевних старина (Даничић), код те речи,

=

3 Моутоуловњии, село које је Опло између Кучајне пи Мораве и Цар га Лазар дао Раваници — Рјечних (Даничић), код те речи.

Mon. Serbica 197. Заппе у Старонагоричкој цркви =... РАБА БОЖН руко металовикћ (Нагоричке Цркве, од Др-а Јов. Хаџи Васиљевића, 10.)