Južna Stara Srbija : istorijska, etnografska i politička istraživanja. Knj. 1, Kumanovska oblast : (sa dvadeset i tri slike u tekstu i jednom etnografskom kartom)

102 - JOB. ХАЏИ-ВАСИЉЕВИЋ

чифлик-сахибије. Најзбијенија су села у овој области, изузимајући села Младога Нагоричина, она у којима су постојали или још постоје стари чифлици, као Режановце, Скачковце, Телечовце, Стањевце, Карабичане, до пре 50 година Кокошиње, Павлешенце п др. У самом Младом Нагоричину друга као највећа и најзбијенија махала, која се сматра као језгро села, јесте Чивлчка махала у којој постоји велики Пашин чифлик, премда је Младо Нагоричино постојало још у ХМ веку.15.

На онаку разбијеност села Младога Нагоричина и других такође је доста утицало и суво и, местимице, неродно земљиште. На разбијеност села у Козјаку утицало је само неродно земљиште. Тамо се увек гледало на то да се што више уштеди земље за обрађивање по плодним долиницама и дубравама а куће су грађене по брдима и кршевима, без обзира на то што су оне далеко једна од друге и по пола сата. Има случајева (Четирце, К'шање, Челопек и др.) да су села постала разбијеног типа и због тога што су засељена на место некадањих трла за стоку. али ти су случајеви ретки.

Села се и у овој области деле у махале. У већини села то и нису праве махале већ групе кућа, најчешће једне исте породице која насељава целу „махалу.“ (С тога оне и носе највише породична имена, и отуда

180) Младом Нагоричину имамо запис Владислава Граматика који гласи: „Испнел се ста кита 5 плгорпудик Младомћ кћ доме Ииколе Сплихекшил, |D move се пислти мтсеух ноемкрта KB. WA. двић на ккеденте праунстте Богородице... н допнсх се.., КЕ. гредишес лвто др дић,.. КЊ MET = гсзе.“ — (Споменик СОрп. Краљевске Академије ШП, 209; 25. Стојановића Записи...) А о старини овога села народ прича ово: разговарали се некада картаљи (орли) о старим временима п хвалили се како је један од другога много старији. Тако један је пребацивао другоме: „Море ћути ти, ти ниси ни чуо а ја сам очима својим гледао кад је се код овога села толики бој бпо да су се људи и тригодишњи јунци у крви људској купали.“ На то му је други онај картаљ одговорио: „А ти незнаш, а ја сам све то доживео, да је ово село три пута имало по 600 кућа, а три пута се ватрло; знам кад је три пута овде била велика гора и трп пута поље; гора је била толико велика да човек није могао кроз њу проћи“ итд. Ово с поносом причају Нагоричани кад хоће да истакну знаменитост и старину свога села.