Južna Stara Srbija : istorijska, etnografska i politička istraživanja. Knj. 1, Kumanovska oblast : (sa dvadeset i tri slike u tekstu i jednom etnografskom kartom)

ЈУЖНА СТАРА СРБИЈА 101

горичино захвата простор, само не од севера ка југу него од истока ка западу, до 8 км. Махале овога села: Маријинска лево од Паланачког пута и ПЏиљинска на самој десној обали реке Пчиње далеко су једна од друге сат и по; шта више садашње село Стрновац на левој страни реке Пчиње до скора је било махала Младога Нагоричина. Приближно таква су села с оне стране Пчиње у Козјаку: Макреш, Бајловце, Рамно п др. Село Рамно засељено је на неколико брда која су удаљена једно од другога по пола сата и више. Само име Рамно дато је овом селу у иронији, премда о постанку тога имена постоји у народу и друкчије предање.!' За ово село само становништво фигуративно вели: „...такој је Рамно да се на...... (стражњици) влече, а на мешину (трбуху) лазиш.“ Махале овога села Иванковац п Вражжогрмце почињу се сматрати као засебна села, као што је био случај са Стрновцем о коме смо мало пре споменули, али се, административно, још непрестано рачунају у село Рамно. Предетавник села збијенога типа на Овчем Пољу је Кокошиње. Ово се село дели у 10 махала, али се ни по чему неможе распознати где која од њих почиње и где престаје. Таква су села и Павлешенце, Скачковце, Орашац и готово сва у Карадачком колу. На овако распоређење села у овој области утицало је и занимање становништва и плодност земљишта. Осем села у саставама Пчиње и Криве Реке која чине прелаз из разбијенога у збијени тип сва су села збијенога типа у најплоднијем делу ове области. Становништво села збијенога типа у овој области бави се искључиво земљорадњом, а оно у селима разбијенога типа, изузимајући оних на Нагоричкој Заравни, бави се, сумарно, више сточарством но земљорадњом. На збијеност села утицали су доста и Турци, господари села,

и Кад су Турци ове крајеве освојили бунили се хришћани у њему с тога су Турци послали тамо војску да умири село. Војска је све живо у селу ударила под нож и направила равно. Кад су се вратили Турци паши, овај их питао шта су тамо урадили и они му одговорили да су направили рамнилитше, хтели су рећи сравнили становништво са земљом.