Južna Stara Srbija : istorijska, etnografska i politička istraživanja. Knj. 1, Kumanovska oblast : (sa dvadeset i tri slike u tekstu i jednom etnografskom kartom)

114 JOB. ХАПИ-ВАСИЉЕВИЋ

коша једног до другога често се између њих, под заједничким кровом, направи по једно или две одајчики. Ове собице служе сада за незване госте: пољака, заптију и у опште Турке које неможе домаћин да одбије, али које нерадо прима и пушта у кућу; ово се догађа у планинским селима.

Кошеви по арнаутским селима разликују се од оних у свима другим крајевима области. Тамо су они много већи но у другим странама али ипак нису као они у селима у Моравској долини.

Кочина. До коша је обично кочина у којој се држе свиње.

Трмке. У кумановским селима је, сравмерно, доста развијепо пчеларство, али се ради примитивно. Кошнице се обично држе у башти или близо гувна и то се место зове трмке.

Гувно. У кумановским селима има двојаких гувна: спајиски и селсеки гумна. Спахијска су гувна обично на заједничком сеоском земљишту, на каквом згодном месту у селу или где на раскршћу до овога. А приватна гувна су на крају, удну дворишта. Гувно треба да је најдаље од куће где ватра гори. Оно се чува преко целе године и пази се да га стока не разрије и поквари. На гувну преко целе године стоји стожер. Сваки добар домаћин још с јесени набаца стару суву сламу на TyBHO да му се ово не квари.

До гувна су племње или копе сламе и стогови сена. Сено се у кумановским селима не држи у плевњи већ се или дене у сшогове пли у расаџ. Место где се дену стогови на крају гувна зове се сењак. Денуто сено у дрвету зове се расау. — Нађе се око куће или где у близини какав згодан храст или дубица, окастри се па се на њему, односно њој, здене сено. Као сено дене се у дрвету и шума за зиму за стоку и то се зове лисник. Ако је сено или слама или шашина зденута у дубу зове се надубњак.

Ни плевње нема свуда у кумановским селима, а на Овчем Пољу и у арнаутским селима свака јекућа пма, и ако се и тамо слама дене у копе. И где има плевње у њој се не смешта сва слама; у њој се држи у првом реду плева па јечмена и овсена слама. Плевња се зида као и кућа од камена п блата. Највише је покривена сламом; приземна је и мрачна и има само врата. Она се палази до самога гувна.

Копе сламене. Оне се дену до плевње. Оне су у виду дугуљасте призме; завршене су гребенасто и покривене обично шумом птрњем; преко овога пребачене су лемезнице. Има копа високих по 8—10 а дугачких по 10—20 метара.