Južna Stara Srbija : istorijska, etnografska i politička istraživanja. Knj. 1, Kumanovska oblast : (sa dvadeset i tri slike u tekstu i jednom etnografskom kartom)

118 Ј0В. ХАПТ-ВАСИЉЕВИЋ

Парница око шуме било је много више у планинским селима и то између појединаца у селу и целог села. Појединци су хтели да одрже право над извесним делом сеоске корије а село је тражило да она буде сеоска заједница — комуна =—. Такве су парнице готово увек окончаване у корист села и сада мање има личне имовине у сеоској корији: већином су опште — сеоске.

То је поред сеоске утрине и једина сеоска заједница. У другом је непокретном имању нема, нерачунајући овамо селска речишта, камен и др.

Општу сеоску корију сме да сече, експлоатише цело село и то по заједничком решењу п пристанку, а приватну сече ко како и кад хоће. У селима К'шању и Никуљану остао је ред од старине да се корија сече селски само сваке шесте године.

Необрађена земља, сеоска утрина или било чија, зове се целина или ледина. У југо-западном крају области зове се целина, а у осталима ледина. Она се обраћа у оралију цепањем. Плодна оралија зове се дебела земња и јака земња а неплодна лингар, тенка земња, пестљива итд. Иначе се оралија разликује у: смолница, пешчана, меулаа, црна, црвена, умаста земња итд. Оралија у пољским местима највише је груписана око села а у планинским растркана је, а то с тога што све земљиште око села и у атару није за оралију већ камењак, шума и друго.

Земљорадња. У Кумановској Области оре се ралом. Оно је и лакше и простије од плуга. Њега вуче један пар волова или бивола и тај се пар зове зевгар. Рало се састоји из: рала с ушама, зрцаљке, гредеља, привоја на гредељу п јарма који је дугачак два метра. У овој се области угари за пшеницу по два до три пута преко године и то кад се ожање, у јесен и у пролеће. Четврти пут се оре и сеје; опда се тек влачи браном. Брана се састоји из: напера (трње), жривуљака, жрејчица, ручице, крчељка птд. У селима где је занимање становништва искључиво земљорадња. по једна трећина оралије лежи по читаву годину незасејана. Ту земљу угаре п спремају за пшеницу до године. Од жита у опште највише се производи шшеница п раж, па јечам, овас, просо,