Južna Stara Srbija : istorijska, etnografska i politička istraživanja. Knj. 1, Kumanovska oblast : (sa dvadeset i tri slike u tekstu i jednom etnografskom kartom)

ЈУ ТК НА стар А O PB M JA: 119

уров и лимац (граор). Сва се ова жита зову бело или сшрмно сито. Највише се зове бело жито. Козјачка села (Вратотурце и Жегњане) имају бољу пшеницу него она у осталим крајевима области. У планинским селима има и лудице у житу. Тамо брашно и хлеб миришу од уродица. Доста се сеје и кукуруза, а од поврћа сеје се сланутак (наут, леблебија) бакла (606), гра пешак, гра приткаш, гра жут, лећа (сочиво) и др. Даље се у јужним селима ове области обрађује нешто п памука. Покушавало се памук производити и у Режановцу и у другим великим чифлицима. Сад се нигде више у овој области памак не производи. У Режановцу, Клечовцу, Довезенцу, Војнику и Матејчи произвођено је и нешто пиринча, али се и стим престало. Сем у горњем Козјаку и Карадагу сад се готово у целој области производи опијум. Опијума има две врсте: пролетњак и јесењак. Тако се зове по времену сејања, у пролеће или у јесен.

У кумановским селима обрађује се нешто и конопље. Оно се обрађује у селима дуж реке Пчиње и на Овчем Пољу. И овде се разликује у белојку и семенњу. Оно се топи у Пчињи и у вировима затим се чука и треде и употребљава за тканине.

Рекли смо да се највише у овој области сеје пшеница. Ње има девет врста и зову се: Шрвенка, Црнокласка, Вардарка, Осака, Брица, Бела тролешка, Гулејка, Белија пи Мурејка. Ових свих девет врста нема у свима крајевима ове области већ само на Овчем Пољу и у Градишкој Луци а црвенке, осатке и мурејке има свуд у пољским селима.

Од пшенице прво се сеју осатка па су ршка, помешана пшеница са ражем. Почиње се сејати с јесени на дан „св. "Алисеја“ (Захарија и Јелисавете 5 септ.%) и тога се дана врше неки обичаји о којима ћемо говорити у У одељку ове књиге. После осатке почињу се сејати све друге пшенице сем орице и беле пролетке. Ове две врсте пшенице сеју се у месецу Марту. У пољским селима пшенице се плеве од уродице као од кукоља подланице, паламиде, купине и др. трава.

У пољским селима почиње се жети од половине месеца Јуна, а у планинским много доцније. Најпре се у овој области жање у селу Довезенцу; ту и бостан најпре узри. Онопље се у пољским селима везује мало а у планинским велико. И у једним и у другим селима сноп се везује јужетом од чуканице и стеже се клином. Добри су врзувачи из козјачких а најбољи су из криво-паланачких села. У томе чини најбољи изузетак село Трговиште у Прешевској Кази. Снопље се међе најпре, на брзу руку, по шри (тура се по три) по том се дене у крешине или њладње. Ове бивају од по 14 до 30 п више снопова; снопље се на гувнима дене у стогове.

Од пшеница најпре се жању осатка и су ршка па црвенка па црнокласка па вардарка, а најпосле брица и бела пролетка.