Južna Stara Srbija : istorijska, etnografska i politička istraživanja. Knj. 1, Kumanovska oblast : (sa dvadeset i tri slike u tekstu i jednom etnografskom kartom)

ЈУЖНА СТАРА СРБИЈА 133

3. Аграрно-правни олноси и чифлици у овој области.

да српскога државнога живота у овим странама већи део данашње Кумановске Области улазио је у Жеглиговеку Област. Та је област била неко време баштина севастократора Дејана Жарковића. Онда и раније, (за владе краља Стефана Милутина и краља Стефана Дечанског) и доцније, у границама данашње Кумановске Казе било је више села, која су неко време припадала прквама и манастирима. Таква су села била: Бељаковце (БЂлакоевцђ), Јачинце (Архидјаче), Куланово (Куманичево или Куманово 9) Макреш, Аљинце (Архилјевица). Дрен'к, Зубовце, Литково (Подљлешани), Габреме, Ћ'шане, Извор (Руизвор), 1'улинце, (Гоулинвци), Арбанашко (Арбанасњу), Врачевце (Враче), Глажења, Олупчане (СОтлбичанњ), Машејча (Матеа оу Црни ВрБхб), Длабочица (Глљбоки Дол), Лојане, Ћ,0лицко и др. Аграрно-правни односи таквих села доста су познати у нашој домаћој историји и онисуну овој кази били као и у целој ондашњој Краљевини Србији. Познато нам је какво је аграрно стање настало по освојењу ових крајева Турцима, свакако да ни у овом крају нису били друкчији но у осталим крајевима Турске Царевине. А позитивно се зна и како су се и кад ти односи мењали у Турском Царству. По многим знацима који сеу другим крајевима Турске Царевине опажају аграрно-правни односи који су били заведени по освојењу ових земаља Турцима већ су се до краја ХУП века неколико пута изменили; после тога доба на ново су уређивани и утврђивани!. А што се специјално ових односа у овим крајевима тиче, ван сваке је сумње да су потреси

1 J. W, Zinkeizen, Gesehichte des Osmanlischen Reiches in Buropa III, 155, 164, 165. CaMo y XVI pBeny mnna пута су преуређивани аграрно-правни и феудални односи године 1580 и 1575. а што год се иде ближе нама ти су се односи све више реметили. Од овога историографа сазнајемо да је још Мехмед П Освајач, по победи Узун-Хасана 1415 године „Лшп егабеп Mal zum nofthig hielt, simtlieche Lehngitter in genauern Registoem Yerzoeuchnen zu lassen...”

O OBOMC BHJIM M K. J. Jirećek-a, Das Pirstenthum B ulgarien, erp. 195 и даље.

и =

теза три пре пе

~ O ен--=- пе

ја