Južna Stara Srbija : istorijska, etnografska i politička istraživanja. Knj. 1, Kumanovska oblast : (sa dvadeset i tri slike u tekstu i jednom etnografskom kartom)

132 : ЈОВ. ХАЏИ-ВАСИЉЕВИЋ.

хоће да се ради и остају тамо док не сврше посао. Тамо добијају стан и храну и награду или у новцу или у натури; ранијих година плаћало се у натури. Терзије се поручују раније и одлазе у дотичну кућу и раде.

Све досада побројане занатлије баве се лети и пољским радом, али има једна врста занатлија која се бави само о своме занату и то су ваљавичари и воденичари.

Ваљавичарлук. То је један од најстаријих заната у овој области. Он се и данашњи дан ради примитивно, онако како је од старо време остало. Овај се занат ради у овим странама највише у Прешевској Области, п то у области Пчиње. Стога се опширније о овоме занату говори у П књизи овога списа.

За ваљање наплаћује се сада на аршин по два метелика (24 п. ч.). Пре 30 година наплаћивало се по 12—15 пара.

У Кумановској Области ваљавичара има само у селима. Длабочици, Цветишинцу и Буковљану, у домаку Мале Реке. У првом селу видели смо две, а у другом и трећем по три ваљавице.

По последњим Орпско-турским ратовима Арнаути су се били јако осилили и почели досађивати MH ваљавичарима; пресретали ву их на путу и пљачкали и убијали. (0 тога су ови морали узети једног од Арнаута за „ћехају“ свог еснафа, пон их је врло скупо стајао. Он је за чување својих штићеника узимао од њих— ваљавичара — годишње само по 180 турских лира а једва да је толико износила годишња плата кумановскога кајмакама ! Ваљавичари нису могли остати равнодушни према овоме силноме намету и покушавали су у више махова да та се ослободе, али без успеха. Кад год би одрекли ову прескупу награду своме ћехаји, погинуло би њих по неколико. Те су се беде ослободили тек пре четири године кад се у тим странама организовала српска усташка организација. Тада је њихов „ћехаја“ био некакав Тајир Арнаутин из села Рамановца у Окопљанској Кази. Он ни онда није мировао већ је ваљавичарима досађивао док није најзад и сам главом платио.

Риболов. Овим се свет у кумановским селима бави само за своје потребе.

Иначе се иде у лов па животиње им тице само из задовољства и дугога времена. У горњим кардачким и козјачким селима има дивљих свиња а курјака и лисица има пи у самим пољским селима. Ранијих година зечеви и лисице ловљени су више хртовима а последњих година бију се из пушака.