Južna Stara Srbija : istorijska, etnografska i politička istraživanja. Knj. 1, Kumanovska oblast : (sa dvadeset i tri slike u tekstu i jednom etnografskom kartom)

ЈУЖНА СТАРА СРБИЈА 149

тако звани Турковце велики до 300 шиника ораће земље, Дели Аф'зов чирлик Орваница код села Пељинца велики преко 1000 шиника ораће земље; бившег Емин-ефендије чифлик у Стревовцу велики сада до 2000 шиника ораће земље; Арнаутски чифлик у селу Алгуњи, Маље Селмановог Арнаутина из Сушова чифлик у селу Четирцу; Шеовски чифлик- у селу Табановцу пи други. Од ових најуређенији је чифлик манастира Пчињског Турковце. Они други су уређени по угледу на оне старе и велике чифлике. И једни и други изгледају као мала села. Чифлик Турковце неки погрешно и рачунају у село.

Све то велико господарско имање радили су хришћани у току ХЛХ века под разним условима и погодбама. До почетка ХЛХ века, док су Турци притежавали велика имања, услови су за чифчије били лакши но што су доцније настали, а колико су господари отуђивали имање и погодбе за чифчије постајале су све теже. 7

И над рајетима и над мез' лцима и чифличким господарима биоје наследни спатија, који је примао десетину земаљских производа. То су биле наследне спажије (тимариоти) којима су султани било за какве заслуге дали ту десетину на уживање. Спахија до решења спахијског питања узимао је сваке године пре господара и пре работника Мо од земаљских производа.

СОпахије у кумановским селима биле су махом из других, многи из доста удаљених места од Куманова; било их је из Окопља, Тетова, Скадра, Призрена, Орида, Софије, Дупнице, Кратаова, Кочана, Велеса п Цариграда. Највише их је било из Скопља и Кратова. Из Куманова је било свега две спахије.

Аграрно-правне односе који су постојали за време ових наследниг спатија стари људи у овој кази истичу као много лакше но оне који су настали откако се десетат почео продавати закупцима, откако се завео импизам.

Наследне спахије узимале су десетак у овој кази