Južna Stara Srbija : istorijska, etnografska i politička istraživanja. Knj. 1, Kumanovska oblast : (sa dvadeset i tri slike u tekstu i jednom etnografskom kartom)

ЈУЖНА СТАРА СРБИЈА 161

ПШараспуром се зове и то кад се чифчије било које врсте погоде с господаром да му поред уобичајене половине жита кукуруза и других производа, довезу кући и неколико кола сламе, сена или дрва за гориво и даду зарзоват за зимовину итд.

Давање параспура у овој се области нагло укида и још мало има случајева параспура. Стално се параспур даје још само момцима.

и. Разне дажбине

Преображај административног и пореског система у Турској који је извршен у другој половини Х1Х века, и у овој кази је изменио неке „од старо време“ уобичајене дажбине. Ово спомчњемо с тога што јоши данас има крајева у Косовском Вилајету у којима још постоји стари систем дажбина или и никакав.

(Судећи по именима села у овој кази: Војник, Горњо и Долњо Којнаре (Коњаре) и по класификацији села на мезг лека п рајетска, и у овој је кази пре Х1Х века било дажбине у раду и служби држави, султану и појединим органима у земљи више но што их налазимо у ХЛХ веку. Али од свих тих облика дажбине остало је у XIX веку још кулучење на Кратовским рудницима и још неких. Дажбина кулучењена Кратовским рудницима и најстарија је по пореклу евом. Она је наслеђена од словенскога односно српскога државног живота у овим странама.

Из турскога времена најстарија је дажбина #2dрач и десетакж па онда дажбина владици, пољаку и протођеру; за друге се старе дажбине и не зна у овој кази. |

а) Кулучење на Ератовским рудницима. Већ смо споменули да су сва рајешска села и рајеши у овој кази кулучили на овим рудницима, а мез'лека села, односно њихови господари, колико се види из традиција о томе давали су коње за државну пошту.

Села која су кулучила на овим рудницима звала су се и маденска по мадену што значи на турском руда,

ЈУЖНА СТАРА СРБИЈА 11

il.