Južna Stara Srbija : istorijska, etnografska i politička istraživanja. Knj. 1, Kumanovska oblast : (sa dvadeset i tri slike u tekstu i jednom etnografskom kartom)

164. j ЈОВ. ХАМИ-ВАСИЉЕВИЋ

би препоручио селу каквог „доброг“ Арнаутина или Турчина и јамчио би за њега, и село би га примило. за пољака. У мез леким селима пољака је постављао сам господар села, а као у споразуму са сељанима — чифчијама. У рајетским селима од пре четрдесет година на овамо пољака постављају саме власти. У арнаутским селима пољака бира само село. Пољацима. су бивали највише Арнаути па Јуруци из овчепољских (штипских) села, где кад и Срби. Јуруци су бивали пољаци само у овчепољеким селима. Кад би од четрдесет година на овамо који Арнаутин добио за пољака у којем богатом хришћанском селу годинама га нико не би могао одатле уклонити “и он би се тамо обогатио. Пољакљлњ у ранијим годинама био је за сиромашне Арнауте и Турке лукративан положај. Поред тога они су били прави господари у својем селу, односно крају. Они су грабили и заводили најлепше српске девојке и с њима придизали после имање њихових родитеља и браће. Они су доцније присиљавали село да им купи коња, и куповало им се. Добијали су најлепше бошчалуке; чарапе су добијали за. свако новорођено дете и кошуљу на свакој свадби. Грабили су да се Српкињама жене и због тога што у том случају не служе војску. Отуда је редак пољак да се није оженио Српкињом. То се и у песмама пева. Сигурно једна четвртина свих нових женских песама. у овој области пева о пољацима и њиховим љубазницама и женама СОрпкињама.

Колико Арнаути сматрају пољаклтк за лукративан положај види се и из овога факта. — Кад би се Арнаутину родило мушко дете бабица би га трећега, дана изнела пред кућу и прстом му показивала село Мургаш (с тога што се види из карадачких села) и благосиљала га речима: „Кширеш вогле, чоло а Мургашти да шкојн при Мургаши дореш пољаки.“ — (Видиш, мали, оно је тамо Мургаш, да бог да да одеш пољак. да будеш тамо).

Пољаку су пољска села давала према величини села и ашара села по шиник до два жита свака кућа. у селу. Ако јо пољак нежењен, без породице, давало