Južna Stara Srbija : istorijska, etnografska i politička istraživanja. Knj. 1, Kumanovska oblast : (sa dvadeset i tri slike u tekstu i jednom etnografskom kartom)

ЈУЖНА СТАРА СРБИЈА 165

му се у новцу по,пијачној цени једнога или два шиника жита. Пољака је даље хранило село, редом, сваког дана по једна кућа. Село му је давало и опанке и паре за барут. Има случајева да је село давало пољаку и по један кожух годишње. Осем свега тога у пољским селима сејало се за пољака и параспура. Сада више нема пољак параспура нигде сем у селу Табановцу.

Пољаку је често у селу, редом, и рубље прато. Давато му је и ло нешто пасуља и зарзавата за зимовину. Штету коју би учинила сеоска стока или људи а које би пољак ужватио ценило је село, или барем кмет са протођером и двојицом сељака и тај је новац припадао пољаку.

Пољак се по правилу морао бавити у селу и атару од почетка месеца марта док се не сабере све поље с јесени, а после нема село Пољака до идућег марта.

По планинским селима пољаку је давата награда у маслу, дрвима и вуни.

До пре 30—40 година било је случајева да се какав Арнаутин и наметне за пољака неколиким селима од један пут. Ово је било нарсчито у планинским, периферним селима у кази. Такав би, само номинални, пољак живео у граду и вукао пољачију од неколико села а ни једно не би чувао. Чувао их је страх од њега — „Стра чува лојзе, господар!“ Некакав Узун-Алија (Длтги Алија) Арнаутин који је живео у Куманову наметнуо се био неколиким селима у козјачкој страни за пољака и од свих вукао пољачију. Он је са својим сином Арифом, који је иначе био чауш у жандармерији, преко двадесет година као пољак држао села: Аљинце, Дејловце, Бајловце, Осиче, Свиланце, Дренњ пи Брешко п од свих њих узимао пољачко и а друге користи а ни у једном није пољаковао Већ седео у граду Куманову. Он би у село одлазио само кад би се што год девило — „да расправи“ — у ствари да оглоби своје иитићенике. (0) зулумима овога „чувара“ народне имаовине чуло се онда чак у Београду. O његовим зулумима налази се