Južna Stara Srbija : istorijska, etnografska i politička istraživanja. Knj. 1, Kumanovska oblast : (sa dvadeset i tri slike u tekstu i jednom etnografskom kartom)

ЈУЖНА СТАРА СРБИЈА | 169

И харач је прешао у другу врсту дажбине — у бедељију. Бедељија се разрезује по селима, за свако село понаособ, а село је разрезује, међу своје становнике према имању.

Ј. Становништво у овој области

(0 становништву у овој области пре досељења Словена на Балканско Полуострво мало се позитивнога зна. Зна се да је данашња Кумановска Каза улазила у границе области Дарданије и да ју је насељавало племе Дарданци. Може се, даље, претпостављати да је у границама ове казе становало и племе Норопи о којем се зна да је становало око Кратова, Штипа и Скопља. А не зна се позитивно да ли су у њој становали и Романи и да ли су ове застала словенска насеља. Судећи по познатој способности и активности Римљана за колонизирање Балканскога Полуострва и поседање главних путова и раскршћа, и у овој је области могло бити романскога становништва. Аиу народним традицијама у овој области — и ако ваља тек испитати њихов извор — налази се доста елемената романскога порекла (види одељ. VI).

Да је у границама ове области било романских колонија може се претпостављати и по Кратовским рудницима који нису одавде далеко и високих планина на границама ове казе које су биле подесне за сточарство. Али то су све претпоставке, а позитивно се зна да је у времену словенског насеља у овој области било влашкога = арм некога — елемента. То се најјасније види из многих назива географских објеката који су и до данашњега дана очувани као: Ратунда, Корни-шор, „Лакустаово, Перос, Пеарчево, Лачуга, Шетровац, Кћамтур и т. д. Још к томе у домаћим писаним изворима из ХГТУ века имамо помена личних имена Друзета, Парцуљ, Куман, Калујаневци и т, д., која су такође влашкога порекла.“

22 Моп. Бегса, 144 и на другим местима.