Južna Stara Srbija : istorijska, etnografska i politička istraživanja. Knj. 1, Kumanovska oblast : (sa dvadeset i tri slike u tekstu i jednom etnografskom kartom)

170 ЈОВ. ХАЏИ-ВАСИЉЕВИЋ

Што има до сада познатих римских споменика, у овој области они се односе на државну управу и државне чиновнике.

Ни о самом времену словенских насеља у границама ове казе немамо позитивних дата. Судећи опет по важном географском положају ове области изгледа да су се Словени још за првих својих продирања дубље у Полуострво населили и у овој кази.

И после коначног насељења ових крајева Словенима било је кретања становништва у већим размерама и разним правцима. Било је и исељавања и усељавања у границама ове области. То кретање становништва изазивато је честим завојевањима тих крајева а и мирним путем, мигрирањем. Отимање о државну превласт у Моравеко-вардарској долини између Срба, Бугара и Византинаца. повлачило је и јако кретање становништва. Од завојевача после насељења Словена — Срба — у ове су крајеве продирали Бугари, Византинци, Кумани (Печењези), Татари, Немци, Мађари и Турци. Мигрирањем насељавали су се Грци (Византинци), Арнаути, Турци (нарочито Јуруди), Цигани, Черкези, Татари и Бугари (Помаци).

Из писаних се извора види да је на мигрирање несловенекога становништва у ове крајеве, и обратно, утицало завојевање појединих крајева Полуострва, и даље, а на оно српекога елемента између осталога II феудални систем, аграрно-правни односи у српским и околним државама. Има потврде да је у Средњим Вековима, за српекога дросавнога осивота, вршена размена имања —- баштина — и та је практика повлачила мигрирање становништва. — У повељи краља Стефана Дечанског из године 1830 види се размена села Јабланице. То исто налазимо пи у другим повељама, у повељи Краља Милутина где између осталога стоји и то: „.....н когл токекл доселн Игуман Св. лорда МА од WVAA: HAH ШУА4 Грка HAH HZ CpRAAA нан село населн, све то длроках но хапнсах кетно у оклан MORH хрнсокулљ“.

2% Mon. Serbica, 94.