Južna Stara Srbija : istorijska, etnografska i politička istraživanja. Knj. 1, Kumanovska oblast : (sa dvadeset i tri slike u tekstu i jednom etnografskom kartom)

ТУЖНА СТАРА СРБИЈА 170:

Свакако је да је на начин који овај писани извор казује засељено некада Арбанасима и данашње село у овој области Арбанашко (Арбанасњ)“ које сретамо у повељи Краља Стефана Милутина из године 1300 и оној Цара Стеф. Душана из године 13542"

А споменули смо и о томе како је Архиепископ Данило вршио промену баштине баш у крајевима који се граниче овом казом („л хамвин је крамекњство мн хрхитепнскоупо Данило да Келаницјомој,“ 28

0 насељавању несловенскога становништва у ове крајеве за владе Краља Стефана Милутина — и ако не баш за данашњу Кумановску Казу — јасније нам казује повеља цара Стефана Душана коју је он са царицом Јеленом и сином краљем Урошем, године 1398, поклонио сереском митрополиту Јакову цркву Св. Николу на реци Пчињи (у данашњој Велешкој Кази). У тој се повељи чита: „Но књди плвинше Тоуфљун Анатолиј, ТтБдН H придоше словодин модне на Грвкћ на црвкокној хеммо при Скетомњ крдли,“ 29

Јаче кретање становништва у овим крајевима догодило је се и за време разграничавања српских државица после смрти цара Стефана Душана. Тешке прилике које су наступале час у Хребељановића час у Дејановића (до 1394) држави — а данашња Кумановека Каза била је на граници тих држава повлачиле су и размештај становништва овога краја.

Како је се становништво по народностима у овој области кретало од инвазије турске. на овамо споменућемо код сваке народности понаособ.

Сада ову област насељавају: Срби, Арнаути, Турци, Цигани, Бугари (Помаци), Черкези, Татари и Власи (Ар'муни). Према најпоузданијем салнамету од

# Ово село — Арбанашко (Арбанасњо) — неки књижевници погрешно стављају у подножје Црне Горе (Карадага); оно се, напротив, налази у врху кумановскога Козјака. /

27 Mon. Serbica, 144.... „28 Моп. Serbica, 94. | # Гласник Срп. Учен. Друштва XXIV, 945,