Južna Stara Srbija : istorijska, etnografska i politička istraživanja. Knj. 1, Kumanovska oblast : (sa dvadeset i tri slike u tekstu i jednom etnografskom kartom)

68 ЈОВ. ХАПИ-ВАСИЉЕВИЋ

устабашу. Устабаша онда одреди дан кад ће се дотичнога отворити радња. Одређенога дана у јутру искупи се сав еспафу лонџи п са устабашом на челу пође радњи новога мајстора. Онда мајстор, код кога је досадањи калфа био на раду, отвори дућан и унесе најпре један хлеб и мало соли и уведе новога мајстора. Први за њим улази устабаша п полаже један дукат као полазу новом мајстору. Овај се дукат скупи у лонџи од мајсторских прилога. Онда мајстори уређују у радњи што треба и сваки му готово да по нешто од алата и упуте га на посао. Том се приликом сви ижљубе са новим мајстором и пију крчму у ново-отвореној радњи. Онда ново-произведени мајстор преда своме мајстору какав поклон, обично бошчалук, и свима мајсторима по један леп сапун или што друго. Ћехаји се том приликом носи поклон кући, обично шећер и кафа.

Читав месец дана по том долазе новом мајстору у радњу мајстори и упућују га како да у њој ради. Ранијих година мајстори су свом новом другу и рачуне прегледали и водили бригу о напретку радње.

Споменули смо да еснаф има права да казни свакога свога члана — мајстора, и да се о томе решава у лонџи. Калфе казни устабаша са још два мајстора. Млађе калфе казни чеето сам мајстор шамаром или укором. Ученици су остављепи па милост п немилост мајсторову. Још кад отац доведе свога сина за ученика у ком занату, предаје га мајстору речима: „Ево ти мога сина, — месо твоје кости моје“ =— само да му кост не изломи, а нека га бије колико хоће и треба,...

Ранијих година мајстори су кажњавани и због рђаве израде у евом занату. У случају да који мајстор направа рђаву поруџбину (кужух, еменију, чакшире, вреће или што друго) суди му еснаф у лонџи и то тако да дотични добијени новац врати ономе ко му је ону ствар поручио-а сам он — мајстор — добије укор у еспафу. У случају да се таква мајетор-