Južna Stara Srbija : istorijska, etnografska i politička istraživanja. Knj. 1, Kumanovska oblast : (sa dvadeset i tri slike u tekstu i jednom etnografskom kartom)

78 ЈОВ. ХАЏИ-ВАСПЉЕВИЋ

ној вуни добија на пару пара. У Кумапову се израђују свега три врсте сукна: суре клашње, клашње самоцрнке м беле клашње. Највише се тка самоцрнка. Бело се сукно у области готово никако не носи, већ се боји прно или другим бојама. У кумановским селима сукно се тка само за домаћу потребу.

Из целокупне вуне извади се најпре влас за основу. Оно што претече зове се штим. Штим се после меша са јарином и добија се утак.

Због израде велике количине сукна, са Кумановом је у јаком додиру Пчиња (предео). — На Малој Реци, главној ПИчињиној притоци у Прешевеској Области, налазе се ваљавице у којима се ваља сукно из Куманова.

У Куманову се израђују и лепи ћилимови и скушаче — кецеље. У Куманову се тка доста и платна „за продаву“ по дућанима и иначе. Друге се тканине неизрађују у Куманову. Тамо се све што треба за кућни намештај: јастуци, миндерлуци — јанови и други застори, купује у трговини.

Треовина. Трговина је у Куманову веома јака. Куманово је у том погледу надмашило све околне градове па, сразмерно, и само Скопље. Кумановеки је трг — пазар — на далеко чувен. Још Наћл о њему вели ... „ае“ аивоегевећтеће Вага“ “> Главна се трговина у Куманову води са житом п стоком. И ако се становништво у Кумановској Кази бави више земљорадњом и стока се на његовом тргу много више продаје но у икојем суседном граду. Често се стока пи из доста удаљених места п градова доводи на кумановеки трг и ту продаје. Годишње се прода на 100.000 грла коња, волова и магараца, а на 300.000 грла ситне стоке оваца и коза. Свиња се мало чува у Кумановској Кази и ретко се дотерује на пазар. Жита, и то само пшенице прода се годишње на кумановеком тргу 10—12,000.000; ражи и другог белог (стрмног) жита

92 Reise von Belgrad nach Salonik, 100.

== : ЗА = = ije