Južna Stara Srbija : istorijska, etnografska i politička istraživanja. Knj. 1, Kumanovska oblast : (sa dvadeset i tri slike u tekstu i jednom etnografskom kartom)

ЈУЖНА СТАРА СРБИЈА т9

на 15—18,000.000: кукуруза на 3—4,000.000 кгр. итд. Зато се, ваљада, Куманово и зове жишница Старе Србије.

У Куманову се продаје и велика количина, вуне и јарине. Прва се добија од стоке у кумановеким селима, а друга са Овчега Поља. И Наћљ бележи о великој потрошњи вуне на кумановеком тргу: „...Напр!stapel (des Bazars) bildet die Wolle, welehe aut den Weiden der Mustapha Owassi gezogen wird...“ 0

Али сва је ова трговина још и данас, со врло малим изузетком, у рукама трговаца са стране. Од доморадаца свега две трговачке фирме воде житарску радњу са Солуном и другим центрима. Има сада преко 50—60 кумановаца који купују жито али они само самсаре страним трговцима. И стоку продају и купују у Куманову странци. Куповањем стоке баве се кумановски Цигани православне и мухамеданске вере и нешто богатијих сељака из козјачких села, али то је опет више посредовање него ли трговање.

Ситну стоку купују на кумановском тргу тако звани џелепи. Они су до Ратова 1876—1878 били највише из Бугарске, а сада их је највише из Тракије. Они купују стоку на тргу у Куманову и прекупљују је од мањих трговаца и самсара по Кумановекој Кази, и гоне у Тракију и даља места на истоку. Ретко се ко од кумановаца грађана упушта и у ову трговину. До поменутих Ратова једини је од кумановаца који је ситну стоку куповао и гонио на источне тргове био Тодор Вукашиновић, и то опет у друштву са трговцима из Тракије и Цариграда.

Док није саграђена жељезничка пруга КумановоОкопље, Куманово је другу трговину, мануфактуру и остало, водило са Скопљем, Врањем, Гњиланом и Штипом. Док се није Куманово жељезницом везало ва Солуном трговци из Куманова доновили су мануфактуру из Скопља. Дотле је врло ретко ко од кумановских трговаца ишао у Солун по еспап, а сада ретко ко од њих да не иде тамо.

10 Reise von Belgrad nach Salonik, emp,. 100.