Južna Stara Srbija : istorijska, etnografska i politička istraživanja. Knj. 1, Kumanovska oblast : (sa dvadeset i tri slike u tekstu i jednom etnografskom kartom)

82 ЈОВ. ХАПИ-ВАСИЉЕВИЋ

стекне, колико да промсиви. Животне потребе у Куманову: хлеб, месо, маст и друго нису јевтине, али врло су мале и већина кумановаца стара се да само за њих стекне. Кумановески трговачки свет није могао да се васпита у трговачком духу ни колико је то учинио свет у околним, такође скорашњим градовима. У Куманову нема готово ни једне трговачке куће која своје порекло води од 40—50 година; готово нема ни такве која је остала од оца сину. С ким је почета е тим је и овршена. У Куманову, сем у домаћим занатима, нема ни у којем послу ни сталности. Куманово још није, као остала; места у Турској, ни у којем културном послу дало ни једнога раденика који би се по својој спреми и предузимљивости одвајао од својих суграђана. Досада су кумановци највише енергије показали у општим народним пословима. — Поцепани у патријархисте и ексархисте, на две парте, они су о највећом енергијом заступали интересе своје, српске (патријархијске) односно бугарске (ексархијске) парте.

О томе се опширније говори у последњем одељку ове књиге.

Већина света у Куманову ни тековину неуме да чув, и живи од данас до сутра — дане за данс а за јушре Бог је јак.

Споменулисмо да је клима у Куманову, релативно, здрава, али свет кумановески није најбољега здравља. То долази од примитивног и неуредног начина живота; од прекомерног утопљавања; од слабе и рђаве хране и од употребе алкохолног пића. Две трећине кумановеког становништва нема ни честите постеље за спавање, а готово сваки кумановац ни половину дневнога одела нескине за спавање. Нарочито страдају у Куманову досељеници са села. Има елучајева да читаве сеоске породице изумру кад се у i. довеле.

У Куманову је, коликс се зна, четири пута владала. колера. Из путописа Дубоовчанина Марина Кабоге видимо да је колера у Куманову владала 1706 год. Колико се зна, друге три колере владале су у