Južna Stara Srbija : istorijska, etnografska i politička istraživanja. Knj. 1, Kumanovska oblast : (sa dvadeset i tri slike u tekstu i jednom etnografskom kartom)

ЈУЖНА СТАРА СРБИЈА 88

Куманову у ХЛХ веку, и то прва је оџла 1814, друга 1881 и трећа 1836 године. — До скора је било више живих људи у Куманову који су памтили све три ове колере. По њиховом причању најстрашнија је била она 1881 год. и њу зову Голема чума. Она је владала у граду и свима околним пољским селима с ове стране Пчиње. Онда је свет из Куманова бежао с депом у козјачка села. Трећа је колера владала само у граду, и позната је под именом Мала чума.

Кумановеки је свет у опште средње лепоте. женски је сразмерно лепши од мушкога. Градско становништво меша се са досељеницима из села који суми лешпи и здравији те се на тај начин одржава у лепоти и здрављу.

У култури, и у опште у домаћем животу кумановеко становништво изостаје иза онога у околним градовима : Скопљу, Велесу, Штипу и Врању. То долази и отуда што се сеоско становништво нагло до. сељава у град. Последњих деценија, а нарочито откако је постигнута жељезничка веза са Србијом и Солуном и коракнуло се унапред са просвећивањем, отварањем школа и насељавањем странаца са жељезнице, страних трговаца, раденика неколиких верских и националних струја, — и у Куманову се опажа нешто напретка и у култури. — А и кумановеки Турци увелике су препорођени од последњих СОрпеко-турских ратова на овамо. Досељени Турци из Орбије и нешто и из Бугарске (Помаци), махом вредни и радени људи, пробудили су своје сународнике из дотадање учмалости и покренули их на рад. Има доста ствари које су кумановци примили од ових досељеника. Што се других културних установа тиче, Куманово је се у свему угледало на околне градове, највише на Скопље и Велес.

Свет је у Куманову довољно бистар ну, будући без трајних амбиција и васпитања у раду, та његова лепа особина пропада.