Kalendar Prosveta. [Za god.] 1928

147

ту пољопривреди. Без ње, оно не би имало данашње значење, нити би имало овако великог одјека на наш целокупни привредни живот. 1

Узроке који су довели до данашњег задужења сељака, можемо поделити у две групе: директне и индиректне. У директне узроке би могли убројити пад цена земљорадничких спроизвода и њихов однос према ценама индустриских проду-ката, повећање јавних намета, пораст вредности динара, пад вредности земље, елементарне непогоде које су убијале производну моћ земљорадника и др. О овим узроцима смо у главном -товорили при испитивању узрока пољопривредне кризе. Остаје "да се проговори о узроцима који су посредно можда и више -придонели задужењу сељака.

Њих можемо поделити у две групе: опште и посебне Општи се односе на прилике у које је сељак у току исто-риског развоја убачен и којима није могао измаћи. Посебни су диктовани нуждом његова одржања и унапређења. Обе се ове групе међу собом испреплићу и тешко се одвајају. Про"матрајући једне и друге, дошло би се од прилике до извода жоји следе. Б

После рата, земљорадник и његово село нашли су се на "прекретницн. Додир с градском цивиилизацијом, подигао је потребе земљорадника и пробудио у њему тежњу да изађе из старе примитивности. И потребе су почеле да расту из дана у дан у правцу подизања животног нивоа сеоског света. У овом правцу види се данас знатан напредак. Напреднији су земљорадници упућени данас на куповину већине добара којима подмирују своје потребе. Значи, село је прешло из старе натуралне привреде у новчану. Овој је ред неминован, и против "њега би се било узалудно борити, јер он значи постепени напредак. Али, избија једна ствар која не стоји ни у каквом складу са повишеним потребама села. С порастом потреба села, не расте и принос са земље. Земљорадња остаје у главном на истом ступњу и не показује јачање. Насупрот, установљено је да принос земљорадниковог рада опада, постаје мањи, на неким местима чак и за 40%. Рационализовање пољопривреде стоји према растењу потреба села управо у обрнутом смеру.

Ако се сада узме да је земљорадник могао у натуралној привреди тачно покривати своје потребе, онда произлази, да је разлика која се у садашњици појављује између повишених потреба и умањених прихода — чисти дуг, дуг који је најопаснији, јер је употребљен у потрошачке сврхе.

С овим у вези, карактеристичан је још један моменат, који знатно погоршава стање земљорадника. Потребе села. које су у порасту нису увек позитивне. Из града продире у села као први лучоноша материјалне културе — луксуз. Ту су лаковане ципеле, модни шешири, свилене хаљине и друге ствари које нашим селима нису још од потребе, бар за дуги низ година. Разумљиво, то све иде на штету села, а као позитивно