Kalendar Prosveta. [Za god.] 1928

118

остаје ипак буђење потреба, које када једном настану морају наћи и своје оживотворење. Задужењу земљорадника је знатно придонело и неоргани-

зовање којим је земљорадник пришао новчаној привреди. За–

остао у сваком погледу, непросвећен и неписмен, без ослона на иког, земљорадник се није умео снаћи при набавкама и продаји које му је новчана привреда наметнула. У том, он је

често био преварен, и губио и онде и где би иначе, организо–

ван могао и добити. Заштите у овом правцу није нашао осим. у задругарству, које је, међутим, код нас споро корачало нап-

ред и није досада успело из извесних разлога да организује

земљорадника и на тај начин га спасе од разних губитака. И оскудица здравог, нарочито дугорочног кредита је много допринела данашњем задужењу земљорадника. Приватни, бан-

карски капитал је продро у села у најгорој форми. То су ме–

нична краткорочна задужења, на која су сељаци плаћали.

камате, које нису могли поднети. Истина је, капитал има изго-

вор да село није створило здраве основе за краткорочне меничне кредите, ради чега капитал тражи високе камате, рачу– најући са евентуалним губитцима. Ово је тачно. Село није по

нарави своје привреде у стању да прима краткорочне кредите:

и њима унапређује своју привреду. Па и поред тога, оно је

било упућено само на ове кредите, на које је плаћало басно-

словне камате како у време високе коњуктуре у пољопривреди, тако и доцније у време кризе. Треба се само сетити да су сељаци плаћали по банкама све до ове године 22095 интереса унапред, што значи да се дуг за три године удвостручио, па да се стекне представа за које су огромне суме сељаци у име самих камата задужени.

Село је могло да издржи у разним прекретима кроз које:

је прошло у послератном времену само солидан хипотекарни

кредит као дугорочни, а краткорочни само нарочито органк-

зовани пољопривредни кредит. Међутим, њему и његовој про-

изводњи није стављен на располагање ни један ни други. Хи–

потекарног није било, а у колико је и било државног са стране Државне Хипотекарне Банке — старе Управе Фондова — он је потпуно окренуо леђа селу и сав се предао граду. Приватни хипотекарни се није могао створити, јер нису постојали услови за њ. Најпосље, приватном је и држава задала удар што кметовска добра није дала у власништво земљорадницима. Специални пољопривредни кредит могла је створити само држава, јер приватни капитал није могао усљед прилика на. новчаном тргу наћи овде свог интереса. А држава се је сетила пољопривредног кредита тек када је пољопривредна производња ушла у своју критичну фазу. То је било средином 1925. г. када је донешен закон о пољопривредном кредиту, који је могао да снадде земљораднике солидним кредитом. То је било време када је било помоћи кредитом земљораднике прека потреба. И шта се догађа: у јеку пољопривредне кризе донешен је закон о пољопривредном кредиту који не решава питање