Kalendar Prosveta. [Za god.] 1928

А Ц9] 99

кућници, од чега ће трпети интереси нације као целине. Најпосле, једна аграрна држава каква је наша, не сме то ни дозволити, јер су интереси земљорадника у крајњој линији и интереси њени. Нарочито када је ту и реална подлога за државну интервенцију, тако да то неће имати лош одјек на. остале привредне гране и групе.

Остаје да се нађе најефикаснији начин државне интервенције у питању раздужења задужених земљорадника. Пут којим се у овом правцу нађе не сме бити једностран. То је основно. Раздужити земљораднике на једној страни, задужити их на другој, не би донело много користи. Јер док год земљорадникова производња стоји на нивоу на коме је данас, она је пасивна, и задужење се неђе смањивати него још и увећавати, из разлога које смо напред навели. Стога и државна интервенција у овом питању имаће само онда трајног успеха, ако буде била упућена у два правца: На једној страни раздужила земљораднике од данашње задужености под неповољним условима, а на другој страни систематски организовала широку акцију у циљу подизања пољопривреде и њеног унапређења. На тај начин, пољопривредна производња постаће активна, а сам земљорадник ће доћи у могућност да из повећаних прихода свога рада отплати дугове. Од тога ће се имати две користи: подићи ће се животни ниво земљорадника па ће се и он појавити као активни привредни судионик, а на другој ће се страни неосетно ликвидовати једно тешко питање које данас као мора дави и не да да се крене напред.

Конверзија сељачких дугова се може извести на два начина. Држава може да склопи у ову сврху зајам на страни који би предала једној од постојећих својих кредитних институција, или би основала за ову сврху нарочиту Државну Ликвидациону Банку. Зајам би морао бити закључен уз повољне услове са роком не краћим од 25 година. Банка би одмах позвала повериоце земљорадника да пријаве у извесном року што краћем — своја сељачка потраживања, која би банка одмах исплатила. Иза тога би се одредили услови плаћања. земљорадницима у духу дугорочног земљорадничког кредита. Ликвидационој банци би требале да ставе извесна новчана средства на располагање и државне кредите институције: Народна Банка, Поштанска Штедионица и Хипотекарна Банка, па би се зајам на страни узео у мањој суми.

Други би начин био да држава изда сељачким повериоцима за сељачке дугове нови државни папир који би имао покриће у сељачким добрима. Овај би папир носио интерес, гласио на име (ректа-папир) и био амортизован у року од 25 година, док би држава наплаћивала од сељака дугове административним путем у облику специалних пореза.

На другој страни, за унапређење пољопривредне производње потребно је извести читав низ мера државне агрономске политике с једне стране, и с друге стране, створити потребне услове за њено напредовање. За ово је последње неминовно