Kalendar Prosveta. [Za god.] 1928
122
управник, ангажује са земљораднички кредит. Министар Финансија је тражио скоро једним писмом од Хипотекарне Банке, да њена управа донесе одлуку по којој би могли и земљорадници уживати код ње потрошачки кредит, али не сви већ само они који су пострадали од суше. Кредити би били јевтинији и на рок испод 25 година. Своје тражење, министар финансија образлаже тим да је земљораднике погодила суша, а уз то су и презадужени. Пољопривредни кредит треба остварити за будућност за унапређење и обнову пољопривреде, а Државна Хипотекарна Банка треба да даје земљорадницима потрошачке кредите.
Међутим државна интервенција у питању раздужења з3зе– мљорадника није још ушла у своју завршну фазу нити добила
конкретне облике. То се види и по том, што је министар по–
љопривреде и вода сазвао за 23. октобар анкету стручњака од 23. члана, која има да изради конкретне предлоге по пи– тању задужења земљорадника.
ж
Код нас се је много расправљало о питању задужења
земљорадника и начину њиховог најуспешнијег раздужења,.
нарочито у последње време. Међутим, није досада још стварно ништа учињено. Питање стоји отворено и по својој актуелности и значењу које има за целокупни живот нашег народа, тражи најхитније решење. У
Треба бити на чисто у томе да би једино државна ин-
тервенција у овом питању имала успеха. То и због тога што је само држава кадра да створи потребна средства за најбрже решење. А питање је толико зрело да од брзине решења зависи и успех. Међутим, и држава ће моћи да ово питање
успешно реши само у случају ако у њ уђе једино стручњачки,.
апстрахујући све друге, нарочито политичке моменте. У противном, могу се утрошити и огромни капитали, а да с» не
постигне никакав успех, али зато створи један тежак преседан,.
кога не може привредни живот у будућности поднети.
Треба нагласити и то да три милиарде које дугују наши земљорадници не значе у целини њихово презадужење. Они у већини не личе трговцима палим под стечај који траже поравнање са својим повериоцима које ће оштетити а да се сами неће моћи више дићи. Сељачка имања представљају огромне
капитале који покривају данашње дугове, али која би се упрс=-
пастила и отишла у бесцење ако не би држава помогла сељака у његовом раздужењу. Финансиски капитал почиње и код нас да немилосрдно гута реална добра. Треба се само сетити колико је сељачких добара отишло на добош уз цену која ни из далека није одговарала стварној вредности добра. И стога се питање раздужења сељака не сме оставити самим сељацима. Ако се то учини, они ће све више тонути јер су немоћни да удовоље својим обавезама под данашњим условима, следиће судске продаје, а сељаци ће се пролетаризовати, постати бес-