Kalendar Prosveta. [Za god.] 1928

128

немају концесије. Државна власт заузела је на жалост према. њима посиван став и ако би требала да деловање истих забрани.

Кад је говор о наставном плану, онда не можемо прећи ни преко чињенице да ми успркос свих фраза о државном и народном јединству након девет година још увек немамо јединствени наставни план, нити јединствене уџбенике. Тако се примерице догађа да се у току једне школске године по два-три пута мењају школски уџбеници а на опште запрепаштење родитеља. Са том праксом требало би једном престати јер изазива збрку код ученика. и непотребне финансијске жртве и незадовољство код родитеља.

Али не само средња настава него и високе школе код нас стоје у знаку претеране грандоманије. Имамо пет што потпуних што крњавих универзитета, и ако немамо довољно новаца да. их уредно издржавамо. Али и не гледајући на буџетско-финансијску страну тога проблема, пет универзитета прелази у сваком случају број који би био потребан за изобразбу потребног броја интелектуалаца. У државној служби сва су места заузета; исто тако. и у приватној; према томе наша земља треба мали прираст људи са факултетом. Јер, код нас млади људи студирају већином да добију службу а не из неке потребе за знањем.

Поред тога ми имамо високих школа које у данашње доба значе за нас луксуз. Мислимо на високе педагошке школе, које коштају више од два милијона динара. А крај тога имамо делова наше државе са више од 80% аналфабета.

Наша просветна политика до сада није била добра. Али постоје извесни знаци да ће кренути на боље.

Специјално требало би ставити тежиште просветне политике на основну наставу. Сва села не могу из буџетских разлога добити од једампут школе. Али могу постепено и бржим темпом. Док сва села не добију основне школе, требало биим помоћи нордијским системом путујућих школа. Гимназије требало би оставити само у седиштима области и местима са преко 10.000 становника. У већим среским местима требиле би да постоје ниже средње школе пољопривредног, индустријског, трговачког или занатског смера.

У финансијском закону за 1927/28. годину предвиђене су 33 учитељске школе. И тај је број превелик. Требало би га редуцирати на половицу.

С коликим се степеном грандоманије води наша просветна политика, види се најбоље по чињеници, што Министарство Просвете у помањкању квалификованих сила поставља за наставнике на гимназијама обичне учитеље основних школа. Природно је, што код таквих гимназија страда квалитет ученика.

Стојимо на преокрету наше просветне политике. Надамо се да ће тај преокрет значити замену лошијег са бољим.