Kalendar Prosveta. [Za god.] 1928

136

сао и да има право на одмор. Тако дуго без властите државе, народ није знао да тачно просуди о подели посла са државом. Изморен и материјално посрнуо он је тражио од државе више него што је ова могла дати. Зато је испустио многе послове своје иницијативе. Просвета је имала да обори то мишљење и да постави ново: Народ треба да сада у ослобођеној држави ради на стварању своје културе, да у томе послу суделује са истим силама и еланом, са којим је радио на пословима ослобођења и уједињења. У јеку тога настојања реорганизације иницијативе и рада дошла је прослава 25 годишњице.

У споменици, коју је Просвета овом приликом издала 32биљежен је ток прославе, речи изасланика, реферати и дискусије и ми се у овоме чланку нећемо подробније бавити овим свечаностима. Илустрације, које доносимо боље ће говорити о томе. Ми ћемо овде да нагласимо главну мисао прославе.

Просвета се мора прилагођавати интересима нашег народа, она се мора прилагодити новим приликама. Народ вековима упућиван на акцију бунта и збијан и гурану акцију несносним притиском тлачитења, треба да изгради на другој основи своју акцију. Велике особене вредности народне културе треба обделавати и неговати у правцу стварања културе више вредности, која би могла потпуно и боље да надомести унесену т. зв. европску. Помањкање оријентације народних настојања има се отклонити путоказима у сваком селу, у сваком дому, у мислима свакога појединца. Један нови бољи живот створићемо себи и својој деци подизањем способности за међународну утакмицу, у којој као слободан и способан народ морамо освојити себи место. Све ствари достојне напора, и већих него што смо их уложили у стварање слободне државе.

Просвета је нагласила у резолуцији донесеној на њеној академији, да је за постизање овога циља потребно концентрисати све снаге народне у кооперацији са државом. Измене које треба у овоме правцу учинити у појединим организацијама почеће прва она на заказаној ванредној скупштини која ће се ове године одржати. Ту њену мисао је прихватила Матица Српска у Новом Саду, те ће је на прослави своје стогодишњице разрадити и дати јој коначни облик.

На концу, завршујући, морамо рећи, да Просвета није изгубила свој резон детр, него да га данас има више него икада ида је сав њени наш посао до сада био припрема за стварни просветни посао.