Kalendar Prosveta. [Za god.] 1928

162

Михаило Мирон:

Нови змајеви.

Какве ћу да бијем звуке нечувене. када чујем шум ваших белих крила и видим ваша прегалаштва смела и пламене чежње к небу устремљене и пркосне очи испод мудра чела»

О шта ћу да кличем мртве виле старе, у горама нашим давно покопане,

под облаке светле кад се узнесете

где звездана кола круже и шестаре,

и сунчеве сестре златокосе лете!

О шта ћу да будим змајеве огњене, кад видим ваше стреле окомљене

и градове горде од вас разорене,

и над смрти једног када кога стигне стотину се нових крила к небу дигне!

Које бих вам нудио наше горе зелене, кад жудите тако за горама света> Које моме дао беле и румене,

кад вас маме многе лепе женске главе, и беле и црне, бакарне и плаве>

О летите, браћо, свељубавним пиром, освајајте срца и земље далеке,

стремите у бескрај пространим свемиром, просипајте свуда огњено весеље,

учите ново свето Еванђеље!

Оглашујте свуда свих народа братство, рушите старе крваве међаше

и свељудско бескрајно оснивајте царство. О браћо и сестре, отворте им врата

и срдаца ваших капије од злата!

Јакша Кушан:

падало сутонско светло.

као света река Јансекијанг, срцима људи.

Легенда о месецу.

Седели смо у чаји крај папирнатих соџија, кроз које је Ни сене, ни боре на нашим лицима. Снови златног царства дођоше са димом. Он је причао, Рус из Киота, одмерено, као далеко запљускивање језера.

»Било је у оно доба, тако причају у Царству Змаја, било је онда, кад још не беше месеца. Дан је био као и данас; пролазио је у мирном раду, али, без стрепње, без журбе, насмејано и ведро. Ништа није било неуравнотежено: знало се да иза овога следи то, и нико се није разочаравао. Време је текло мирно и побожно. Мир је био у