Kalendar Prosveta. [Za god.] 1928

НАРОДНА ЧИТАННА.

«Ст. М. Мијатовић:

Просвета.

(просветити, просвећивати, просветитељ) = Тумачење ових речи. —

Свима овим именицама основ је именица »Свјет«, удружена са предлогом »проз«, који значи исто, као и наш предлог кроз. У словенском језику »свјет«, значи светлост. По томе речи »проз-евјет« значи уносити светлост у душу васпитаникову. На пример, кад се у словенском језику каже: »образ кротости и светлост разума«, онда се то ту подразумева духовна светлост.

Циљ је васпитању, да се у душу васпитаникову унесе

„луча светлости, да му се ум или разум просветли, те да ни

један кутић душе његове не остане не обасјан правом истинитом светлости; другачије речено, да се незнање замени знањем.

Тај, чија је дужност да уноси светлост, да просветли, то је просветитељ, то је васпитач, то је учитељ. Светлост је овде васпитна наука, која се постепено уноси у душу васпитаникову или детињу.

Васпитаникова или детиња душа је у почетку мрачна или неосветљена. Сви њени лавиринти покривени су копреном густога мрака. Ту свуда треба унети пуну светлост. А да се све то уради, треба имати и спреме и воље. Зато је васпитни посао најтежи.

Од речи »просветити«, постале су још: просвећивати, просвећен, просвета, просветитељ. Кад се за кога каже, да је просвећен (у старословенском језику »просвештен человјек«), онда то значи, да је у његову душу унето толико светлости

"разума, да су му сви кутићи душе његове потпуно осветљени.

Дакле, значи, да је тај човек добро васпитан, да је образован.

Као што год је светлост најбитнији услов за све органске створове, јер без ње не би могли ни да опстану, исто је тако васпитанику потребна духовна светлост. И без ове светлости тешко је живети, особито у данашње време. Ну, као што год сувишна светлост (као и помрчина) може да шкоди органским створовима (н. пр. кад се голим очима гледа у сунце, или излази из таме на светлост и др.), исто тако и васпитанику шкодљива је сувишна и нага духовна светлост