Kalendar Prosveta. [Za god.] 1928

168

Но се чудим, што те је донјелог — А Бога ми Дудиина мајко, Ситан ми се бисер разнизао, Па те молим, да ми Дуду пошљеш Не би ли ми бисер нанизала! Па одоше горе на чардаке.

Но говори Дудиина мајка:

— »Хајде кћери Хасанаге мајком Ситан јој се бисер разнизао, Да помогнеш бисер нанизати«. И послуша дуда материна,

Па обуче мајчину фереџу

И одоше гором и планином. Кад су дошли пред бегове дворе Туд играју девет беговића Бацају се камена с рамена.

Но говори Дудија ђевојка: »Лакше мало Хасанаге мајко, Кратка ми је мајчина фереџа Стид је мене девет беговића !|« Изиђоше горе на чардаке Уведе је у шикли одају . Затвори је остарјела мајка.

Кад је сутра јутро освануло, Сад Дудија ситну књигу пише, Па је шаље својој старој мајци. — Богом тебе моја стара мајко Шаљи мени сватовске дарове, Да дарујем остарјелу мајку

Да дарујем агу Хасанагу

И младијех девет беговића.

=

(С оне стране Саве воде Три ђевојке саме ходе

(С оне друге младо момче, Коња води пјешке иде

Не умије коња јахат Гледајући три ђевојке. Жљеба носи гладан иде, Не умије хљеба јести Гледајући три ђевојке. Воду гази жедан иде,

Не умије воде пити Гледајући три ђевојке. Прошетала Алибеговица Кроз бостане, у жутој кавади.! Зађеде је босиљ за каваду,

1 кавада = свилена хаљина.