Kalendar Prosveta. [Za god.] 1928

167

радила да јој бреме струк њен не поквари. Док ти драгом Богу не додија и не спржи је гром, лицем на Огњену Марију. И, видиш је сад, у овој зелени и милини, она к'о црни пањ, без икога свога, гледа туђу ђецу, кад већ своју није шћела да има... Него, велим ти опет, дјете моје, кад се вратиш на онај твој сент, кажи свакој други, шта си овђе виђела...

Уто и ручаница.

Посједа онај народ по ливади, а из земље стадоше ницати софре. Пред сваким једна синија. Не видиш, ко их служи јелом тек пред сваким га има. Само, шта ми би чудно, нема пред сваким једнако. А виђох и то, пред једном женом само главица зелена купуса и на њој, да 'простите, псећа нечист. Питам тету, а она ме повуће за рукав, па кад одмакосмо вели:

— Кад је она жена била тамо на вашем свјету, дошла јој Циганка и заискала главицу купуса, да скува ђеци. А она хајд, хајд по градини, док не нађе најману главицу, а на њој се још и псето испоганило било. Одреза је и даде Циганки. То јој је било све што је у живото другом покучила, па и то без срца... Ето синко и то си виђела, па реци тамо, каки је "вамо ред. Што ко од живих своме ближњем пружи, то му се само на овом свјету у вјечну његову 'рану пише...

Народне песме из Спужа.

Забиљежила Петрана Делибашић.

Хасанага безистане гради.

Не гради их да у њима ради,

Већ их гради, да ђевојке мами.

Све ђевојке безистан гледаху,

Само неће Дуда материна.

Када ага кући долазаше,

Њега пита остарјела мајка:

»Богом тебе мој Хасане сине,

Како тебе безистени идуг«

— А Бога ми моја мила мајко,

Све ђевојке безистен гледају,

Само неће Дуда материна ! Њему стара говорила мајка:

»О не бој се мој премили сине

Ја ћу теби Дуду добавити«.

Окрену се остарјела мајка

И обуче печу и фереџу

Па отиде гором и планином

И закуца звекиром на врата.

Кад изиђе лијепе Дуде мајка.

— Добро дошла Хасанаге мајко !

Не чудим се што си долазила,