Kalendar Prosveta. [Za god.] 1928

23

ријеч: сви животни интереси наше морске обале и њеног непосреднога залеђа покривају се са врховним интересима свеколике Југославије.

Стога стручњаци позвани да лијече љуте ране, што су туђинске доминације задале појединим крајевима наше лијепе домовине, нека пожуре свој спасоносни рад на Јадрану и његовом непосредном залеђу. И они ће најсретније испунити своју племениту задаћу, ако се ни за час не поведу за неисправним старим сваћањем, да су Босна, Херцеговина и Далмација три земље опријечних интереса, тобоже туђе једна другој. Напротив нек увијек држе пред очима да је и у овом питању сваки сепаратизам фаталан, управ убитачан.

Босна, Херцеговина и Далмација тако су чврсто међусобно повезане неумољивим природним законима, да се витална њихова привредна питања не могу никако посебице ријешити, него скупно и хармонично. Што је Босна и Херцеговина без мора» Велебна палача, која нема главних излазних врата; златна крлетка у којој птице не могу да пјевају, без слободна кретања, без зрака.... А каменита Далмација што је без Босне и Херцеговине» — Грана одсјечена од свога пања, без животног сока, која мора да се осуши и пропадне.

Како смо већ казали, Далматинске су обале врата Босне и Херцеговине, једина врата која их могу да споје са цијелим свијетом. Доказано је, да је море најбоље и најјефтиније средство трговине, културе, богатства и сваког напретка. Путем мора и мали и сиромашни народи посташе велики и богати. Ту непобитну истину потвђује нам сваколика свијетска повијест, старих и нових времена. Феничани, Грци, Ђеновези, Млечићи, Холандези, Скандинавци, и т. д.

Босна и Херцеговина требају мора и подесних веза са морском обалом за транзитну трговину, која се преко њих развија од давне давнине, и за извоз својих производа. А требаће га још више, када се у нашој младој држави рационално утврди индустријска привреда, јер ће ова у обиљу рударских сировина овог од Бога благословљеног предјела, у његовим воденим снагама, у сточарству, у огромним шумама и разноврсним гвозденим и угљеним рудама — наћи свој главни експансивни центар. Тада ће и Далмација свући своје црно рухо јада и жалости, које јој наметнуше немар и бездушје туђинских влада. Јер ни Далмација није сиромашна по приради. Има и она много видљивих и латентних привредних вриједнота позитивних увијета за јаки индустријски развој. Босна, Херцеговина и Далмација, као што су географски и етнографски један нераздијељиви комплекс, једна велика привредна јединица, коју у нашој младој националној држави чека велика будућност.

Године 1885. један од најзаслужнијих првака за препород Далмације, проматрајућ големе неправде што нам туђинске владе нанашаху, написао је у задарском »Народном Листу«, пригодом избора, који се оне године обављаху за бечко Царевинско Вијеће, врло карактеристичан чланчић о положају Дал-