Kalendar Prosveta. [Za god.] 1928

26

Уједињених Држава, В. Вилсоном, који је био за то да се цео

спор реши по начелу слободнога народнога самоопредељења, Италија је изнудила један комад бивше Аустро-Угарске (20.000 квадратних километара са око 700.000 које Хрвата, које Словенаца и Срба). Италија је наводила као разлоге за ово своје тражење и политику и привреду и војничку одбрану, и расположење народа. Наше разлоге и тврђење да је река Соча у главном права народна граница између Италијана и Словена сузбијана је свима средствима. Било је Италиана који су били противни "овим претераним захтевима, такав: је био на пример бив. Министар Председник Нити. Али, они су били немоћни да спрече и отклоне стварање основе за вечито трвење и парничење између наше државе и Италије. Америка, Енглеска и Француска су овако тада оцениле поступак италијанских државника: »Италију су сви волели кад се борила за уједињење на начелу народног самоопредељења. То начело руководи и Југословене... није ни право ни корисно да се присвајају као ратни плен земље на којима живе народи другога рода а желе да живе у одвојеној држави... Присвајање Југословенских покрајина Италији, кад, нити сигурност, нити природа, нити привреда дају оправдање није за препоруку. Такво рађење води народним сукобима, и зато Америка, Енглеска и Француска, одбијају одобрење за присаједињење југословенских покрајина у највишем интересу саме Италије.« То је било још у децембру 1919 године; од тада је наша парница с Италијом коначно постала, јавна, и од тада се она повлачи стално до данас.

У овоме спору Ријека је играла главну улогу; Италија је њу тражила наши је нису давали. У часу кадју је наша држава могла добити, њу је заузео д' Анунцијо, песник пустолован кога је подржавала влада Италије, са стотинак другова. После дугих заплетених преговора између Великих Сила и Италије и наше државе и д' Анунција Ријека је постала слободна држава, за какву смо је били признали Италија и наша држава Рапалским Уговором (од 12 новембра 1920). Италија није одржала задату реч, већ је 1922 године силом поставила једнога генерала за шефа државе Ријеке а нашу државу позвала да одмах приђе деоби Самосталне државе Ријеке претећи да љће сама, ако она не пристане на то варварство, извршити своју вољу. Италија је погазивши један међународни Уговор, Рапалски Уговор одбила да даје Друштву Народа макаква обавештења, ако би наша држава изнела пред њега питање о слободној држави Ријеци. Друштво Народа је, иако је позвано да само собом покреће питања повреда међународних уговора, пропустило да се расправља о њему. И тако је дошло до пропасти самосталности државе Ријеке, на коју јеи наша држава т. з. Римским Пактом од 27. јануара 1924 морала пристати. Када је завршен и тај посао, који неће у историји нашој оставити светао помен и, када је уз њега закључено мноштво уговора између наше државе и Италије, веровало се је да је на тај начин уклоњена препрека за добре суседске односе. Римски Пакт носио је назив.