Kalendar Prosveta. [Za god.] 1928

49

од срца, да проповеда сушту истину. Дакако да је свака његова проповед била пуна исвесног алтруизма, извесне љубави према човечанству, нечег великог, нечег узвишеног, што данашњи егоистички расположени неки кругови немогу да схвате ни да разумеју. Нису они томе криви. Само једнако затегнуте жице хватају гласе које пушта њима слична жица. А њихове су жице завинуте у егоистичном тону. Они су у том тону одгојени. И школа и друштво па чак и црква, буде у њима само »субјекативна осећања«, увек им се истиче оно велико »Его« свако се деловање његово своди на личност његову, »Его« је мотор свега, па није ни чудо да се тај »Его« само и осећа. Чак веле да је и родитељска љубав према деци израз неког нарочитог егоизма. Још мало па ће претећи Луја ХЛМ. и његово »Т' етађ, сјезЕ тој«.

Али ако човек стане да посматра из ближе природу, брзо ће да опази, да ова наша егоистична компликованост нема никаква ослонца у простим, једноставним законима природе, по којим јединице брзо нестају, само још извесна заједница нешто значи. Што рекао пок. Анатол Франс »ови су мирови само ситна крвна зрнце у крви огромног организма-природе«. »Један« у природи то је што ни један. Све се једно на друго ослања, све једно друго допуњава. Људство, према целом свемиру поређено, само је као нека мала стакленка пуна одгојених бактерија. Две милијарде људских глава што има на свету то је што и два билиона тих одгојених бактерија, које се за 2 дана налегу и накоте у тој стакленки. Ни више, ни мање! — »Човече, човече, упознај своје ништавило«.

Ипак у природи »Један« постоји, само не »човек«. Све ове силне живе јединице једна струја прострујава, једна зрака озарава и води их једном извјесном циљу. Веле да је животна клица тако лагана да је лакша од притиска сунчаних зрака, па је према томе сунчане зраке могу да разносе докле допиру. Разумг Зар сме човек да престави да је тај разум само у њему. Мора да постоји неки извор одакле те клице избијају. И тај извор, тај Разум природе, зна зашто људи ходају по овој земаљској кугли, зашто имају жеља и настојања. То сигурно није због једног човека, због мога »Его«.

Кад је тако, увуци душу у себе. »Ти« и »Ја« не значи ништа у природи, то може да буде циљ само неразумним. Разумни управља своје жеље и своја настојања у другом правцу. Дуго се већ вежбамо у обделавању свога »Его«, треба. се привикавати и другом правцу. Уживања> Ах, старо и већ отрцано »рапет еј стсепзез«. Разумни ограничују данас и своје потребе. Дух времена струји и захтева извесне измене, човечанство му се мора прилагођивати, јер шта изађе из тог времена нестаје бестрага.

Друкчије би човек био саздан да је одређен да само ужива. Ко зна да ли би онда уопште личио на-човека. Уживања преображују не само душу него и тело човеково, '