Kalendar Prosveta. [Za god.] 1928

51

Ђаче—самоуче народна песма сматра за најбољег чувара оне »вечите божије правде« и даје му предност и пред триста калуђера, па чак и пред дванаест владика и четири стара патријарха То се види из народне песме »Цар Константин и ђаче—самоуче« овога садржаја:

У Цара Константина су о слави, Ђурђевдану, три софре: прва од сувога злата; друга од чистога сребра, а трећа од дрва шимширова. За златном софром су дванаест владика и четири стара патријарха; за сребреном триста калуђера, а за шимшировом триста ђеце—ђака и међу њима ђаче—самоуче. Цара је гризла савест што је у младости био своје родитеље. Дворећи као домаћин званице ишао је 'од софре до софре. Најпре је за златном софром запитао владике и старог патријарха: »Како би се грија остајаог« — »Они не говоре Богу по закону, већ говоре Цару по хатору« и саветоваше му да

Задружна кућа породице Дивљана.

начини круне од сребра и злата и искити их драгим камењем, па да их, владике и патријарха, дарива: »Одма ће се грија остајати !« Е

И Цар дође и до друге софре за којом су калуђери. И они не говоре Богу по закону него Цару по хатору: »да пише триста парусија за триста калуђера и сагради манастире где ће калуђери живети и Богу се молити, па ће се тако »грија остајати«. Кад је дошао до треће софре и исповедио грех пред триста ђеце—ђака, који су шутили, једино ђаче—самоуче: »не говори Цару по хатору, већ говори Богу по закону«. Саветује му да сагради лучеву ћелију и да је намаже лојем и катраном. Нека се затвори у њу и запали је, па; »Ак' останеш, Царе, у ћелији онда си се грија остајаој« Цар то учини и најпре. баци ђаче — самоуче. Сутрадан порани Цар, кад ли ћелија сагорела, а у пепелу седи ђаче—самоуче и »у рукама му књиге салти-

4Х