Kalendar Prosveta. [Za god.] 1928

56

њених посебних аграрних прилика. Никола је био један од вођа тога покрета. Изабран је за народног посланика у Уставотворној Скупштини. Код гласања издвојио се са другом Марком Гаковићем, јер су гласали за устав. Свој иступ објаснили су декларацијом. Образовао се Самостални Сељачки Клуб и Никола је изабран за председника тога клуба. Сада повучено живи у своме селу.

Син Илијин Мићан, сада већ старац од 70 г., склон је да спевава песме и опевава догађаје. Тако је за Балканског Рата опевао српске победе. После Ослобођења ту је песму у неколико преиначио и изменио у којој изражава и жељу и наду да Краљ Александар уђе у Цариград. То је свакако урођена склоност Караџића за песму. Вук је навео да је његов отац Стеван запамтио песму о Косову од свог оца Јоксима и брата Томе који су не само мноштво песама знали и радо их певали и казивали, него и сами песме спевавали. Син Мићанов Ћорђо,; а унук Илије, казивача песме »Пропаст Царства Српског«, зна добро уз гусле.

Одиве Дивљануше-Караџићке шире писменост. Готово све женске у роду изуче читати, а многе и писати. Зову их Дивљануше, а често с поносом Караџићке. Удавале су се у родове по Гласинцу, око Фоче и Требевића. У родове где су се поудале изучиле су читати и писати најпре деверове, чак и своје ђувегије па и осталу кућну чељад. Девојци Дивљануши-Караџићки, кад се удаје, означе на сваком сватовском дару цедуљом за кога је дар. На свадби се изнесу дарови, ћајо који приказује дарове, подноси млади а она чита ћаји за: свекра, свекрву, ђувегију, деверове, кума, старог свата и ћајо телали. И данас се то прича на Гласинцу, а тада се на далеко гласило и причало, јер на целој свадби тада нико није знао ни читати, ни писати.

У ово скоро 100 год. како се у овом огранку братства Караџића гаји писменост једини је Данило, син Васов, у трећем разреду гимназије. Интересантно је да их је више школованих од њихових одива него од мушког матичног стабла. Унуци су од Караџићка-Дивљануша одива: срески поглавар Миливој Ковачевић са Гласинца и његов брат Милан, економ у Хотел Европи у Сарајеву, а од Савића у Јабуци полицајни чиновник Стјепан Савић. Први је од Караџићке-Дивљануше са гимназијском матуром Андрија Божовић, син Јове и Соке, сада официр наше војске. Кћи Јове и Соке, Милка, удана за поручника Николића, има свој овлаштени завод кроја и шивења. Понос је свога рода што је добила патент на »Поступак за вештачко кројење« од 7. новембра 1925. Бр. 3790. и оспособила је до сада око 300 ученица за то кројење. Син Дивљануше-Караџићке, Вукашин Анђић, добио је на утакмици гуслара у Алипашину Мосту једну од награда. На то је један од Црногораца добацио: »Види се да га је Караџићка родила!«

Чобанска школа. И ако се за планину, под коју су насељени Дивљани, огранак братства Караџића, и сада пева: