Kalendar Prosveta. [Za god.] 1928

вије ја

Васа Стајић, Нови Сад:

Стогодишњица Матице Српске.

Прве наше просветне установе које је забележила историја, подизали су велики жулани, краљеви и цареви наши. То су били манастири, прве наше школе у којима се његовала писменост и наука. Са падом државе, међутим, моћ манастира. је падала, и они су све мање могли чинити за ширење просвете, него су само чували свети пламен да се не угаси. Поред тога, док смо ми робовали, и у слободној Европи је просвета преселила из манастира у школе и академије, требало је да то учини и код нас, ако смо хтели народни препород. Само, ко ће да оснива те нововековне школе и академије У Европи су то чинили просвећени деспоти и други Меценати, Медичејци и Ришељеи; код нас, у Војводини, митрополити и епископи, понеки властелин, Сава Вуковић и Сава Текелија. Ипак, код нас су више учинили грађани на задругарској основи.

Први покушаји нашега грађанства да потребе народне просвете задовољи задругарски, удружењем финансијских својих сила, чињени су под крај ХМШ. столећа. Године 1795. Стефан Новаковић покушава да Курцбекову некад штампарију и књижару премести у Осек и да је преда у власништво акцијском друштву. Десет година касније, 1804., око Доситеја се окупљају »Србљи красне и миле душе и лепа срца« који омогућавају превод и штампање Соларићева Землеописанија. Сав приход тога дела опредељен је био опште полазној фундацији; ко прекупи већи број књига (ради даљег растуривања), постаје член задружества. Доситеј је имао пред очима содружество од 10 лица које био трошку фундације подигло »лепо једно училиште, гди буде највећа потреба и прилика међу родом нашим«; будан сањајући, он већ види покрај школе и малену штампарију за потребу школе и целе нације; а у школи види нов тип ученика који »сваки дан по два сата у вртограду своме земљу делају, да се никаквој мекости не предају«.

Карађорђев устанак је Доситеја одазвао у Београд и помрсио му овај сан, али мисао да се на основи задругарства подмирују највеће народне потребе остала је жива и славила је свој триумф при подизању Новосадске Гимназије. Својим