Kalendar Prosveta. [Za god.] 1928

сх завештањем од 20.000 фор. које ће девалвацијом пасти на петипу те суме, Сава Вуковић је покренуо Новосађане на прилагање, те је њихова гимназија, 1816, отпочела да ради управо о трошку народних прилога. Било је сад сасвим природно да се код Срба уврежи уверење да се тим путем, на задругарској основи, може подмирити свака потреба народне просвете. И кад су, 16. (4.)феруара 1826. шест пештанских трговаца с ХаџићСветићем основали фонд Матице Српске и прихватили њен први устав, могли су рачунати да ће народ разумети њихову задругарску мисао и да ће се уписивати у чланство, па да ће помагати Матицу и ситнијим прилозима.

Одиста, иако је уписивање у чланове Матице било отежано високом чланарином (100 фор. бечких или 40 фор. сребра, касније 50 фор. аустријске вредности), већ о првом пештанском вашару се јавише нови чланови и до краја 1826. нађе их се у матици 18, а до прве паузе у Матичину животу, 1835. и 1836. њих 40. Друштво с потврђеним правилима, Матица сад добија све више чланова, тако да их се до друге паузе, у Покрету 1848. и 1849. накупило 150. За време круте стеге Бахове, мање се чланова јавља, број се пење до 200, али сеоба Матице у Милетићев Нови Сад диже број чланова на 500, да им се пред Светски Рат попне број на 2200.

Књижевни рад Матице нису омогућавали само њени чланови, него и они који, из било ког узрока, нису могли бити чланови. Владика Штросмајер прилаже Матици преко 500 фор., и не може да јој буде члан. Исто тако и наше жене. Кад се једном. буде радила историја учешћа наше жене у јавним пословима, одма после царице Милице и Јефимије, имаће да бележи прве женске приложнике Матици. Прва је међу њима Еустахија Арсић, рођена Цинцић, жена арадскога градоначелнике, »прва срдска списатељка и примерна ревнитељка просвештенија србског«. Године 1838. она прилаже 100 фор. ср, две и по чланарине, а 1845. оставља Матици и тестаментом 200 фор. ср.

Други женски приложник јесте Јефимија Јовићка која је завештала и стипендију за школовање Срба, још и данас активну. Године 1846. она пошље Матици 100 фор. ср. и овако писмо: »Родољубиво делање књижевног нашег заведенија Матице Србске свагда је у прсима племенито њено намереније и свету цел уважавати разумевајући Србаља и Србкиња одзива налазимо, и са највећом радостију читала сам у јавним листовима нашим, како јој по гдикоја пчелица у помоћ примиче и меда слатког доноси. Плодове овога већ сад уживамо, — а потомство ће га јошт у већој мери уживати. Оваково размотреније побудило је и мене и од моје стране, по могућности мојој, милој нам Матици у поћом притећи, поуздано надајући се да ће се сотим у нечем и средства дјејателности дружства увеличати, а следством тога и сам посао, а тако и корист народа умножити. Примите дакле сто фор. сребра као добровољни прилог родољубиве пчелице на олтар народног добра